Jedna od najpopularnijih mladih glumica u Srbiji 2015. godinu pamtiće po stalnim poslovnim angažmanima u pozorištu, na filmu i TV seriji. Kraj godine obeležila je premijera komada "Teško je reći zbogom" i završetak snimanja TV serije "Vere i zavere", pa je glumica rešila da Novu godinu i praznike dočeka na egzotičnoj destinaciji okupana suncem i okružena dragim ljudima.

Premijera predstave "Teško je reći zbogom" održana je u Kragujevcu, a u glumačkoj postavi su Nina Janković, Ivan Mihailović, Nevena Ristić, Dragana Dabović.

- Dragana Dabović je moja alternacija. Istovremeno smo radile i snimanje serije, pa smo se tokom proba dogovorile da jedna drugoj budemo alternacija. Premijera je bila u Kragujevcu i već od januara ćemo je igrati i u Beogradu i svuda po Srbiji.

Gavran važi za jednog od najpopularnijih hrvatskih dramskih pisaca, a ipak, u našim pozorištima se ne igra često. Otkud ideja da radite baš ovaj tekst?

- Moram priznati da je to bila ideja moje koleginice Nevene Ristić, koja je poslednjih godinu dana snimala seriju u Hrvatskoj. Tamo se upoznala sa Mirom, i odlučila da radimo ovaj tekst.

Kakve su bile reakcije?

- S obzirom na to da smo imali malo vremena za sve pripreme, moram priznati da sam zadovoljna kako je protekla premijera, kao i reakcijama publike. Bilo je naporno, ali i lepo, jer radiš sa prijateljima, mladi smo, razumemo se i samim tim sve je lakše.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Snimala si TV seriju po romanu Aleksandra Tišme "Vere i zavere". Često kada se roman dramatizuje, odnosno adaptira za potrebe snimanja dolazi do manjih ili većih izmena. Kakav je slučaj sa Tišminim romanom?

- Nije ništa izbačeno. Uglavnom smo se držali romana. Naravno, to nikada ne može biti potpuno isto, ali moram priznati da je scenario najbliži romanu. Kada sam pročitala roman oduševila sam se i pitala kako do sada nešto tako nije rađeno kod nas. Bilo je naporno, jer igram Nemicu Inge, a ne govorim nemački jezik. No, i pored toga sam se jako trudila da sve savladam. Moram da pohvalim kolegu Nikolu Rakočevića koji me je oduševio načinom na koji se izborio sa ulogom i nemačkim izgovorom. Moram da pohvalim i ostatak ekipe: Gorana Bogdana, Ivana Đorđevića, Draganu Dabović i Bokija Žirovića. Uživala sam radeći sa njima i veliko hvala reditelju Ivanu Živkoviću koji nas je okupio u tom sastavu.

Lik Inge je, pretpostavljam, bio izazov. Kako si sa rediteljem sarađivala tokom snimanja?

- Ovo je teška, ozbiljna dramska uloga i samim tim je bila veliki izazov. Ivan Živković je radio sa Draganom Bjelogrlićem na Montevideu, tako da se nas dvoje znamo odatle. On je divan reditelj, koji mi je dosta pomogao i ukazao na moje dobre glumačke strane, koje ću od sada pratiti. Ja imam jak instinkt i ono što prvo uradim, uvek se pokaže kao najbolje rešenje. Kada krenem u dublju analizu, uvek odem predaleko. On je uočio da sam "instinktivna glumica" i prvi mi je skrenuo pažnju na to. Svojim savetima je učinio da se svi osećamo sigurno na snimanju, a to je za nas glumce jako bitno.

Ove godine, "Montevideo" koji je već zauzeo svoje mesto u istoriji savremene kinematografije proslavlja jubilej - 5 godina od premijere. Kako posmatraš na to?

- Nisam uopšte imala osećaj da je toliko vremena prošlo. S druge strane, toliko mi se uloga desilo nakon "Montevidea", da uopšte ne mogu da napravim realnu vremensku distancu. Za to snimanje me pored rada sa mojim klasićima vezuju lepa sećanja i lepa poznanstva, pre svega sa Andrijom Kuzmanovićem i Nenadom Herakovićem, koje sam upoznala na snimanju, a koji su mi i danas jako dobri drugari.

Nova godina obično donosi sumiranje postignutog. Kojom ulogom si posebno zadovoljna u protekloj godini/sezoni?

- Ane Karenjine u istoimenoj predstavi Opere i pozorišta Madlenianum. Predstava je sve bolja i bolja i sale su pune. Nije se ništa suštinski menjalo, ali smo mi sada mnogo sigurniji i živimo tu predstavu. Uživam dok je igram.

Ovo je bila veoma uspešna poslovna godina za tebe, a praznici su vreme kada možemo sebi da priuštimo malo slobodnog vremena. Ukoliko izuzmemo putovanje na egzotičnu destinaciju na kojoj ćeš dočekati Novu godinu, u čemu najviše uživaš u ovom periodu godine?

- Obožavam praznično ukrašavanje kuće. Tip sam koji voli sitnice za domaćinstvo. Pre bih kupila neki interesantan set šolji, nego torbu. To znaju i mojih prijatelji, pa često kada dolaze kod mene, poklone mi nešto za domaćinstvo.

Kada pominješ escajg i setove, ne mogu da te ne pitam da li jednako uživaš u pripremanju hrane?

- Da, volim da pripremam hranu, najviše deserte. Moje kulinarsko umeće se može podeliti na periode - odlučim se za jedan slatkiš i njega pravim sve dok mi ne dosadi (smeh). Od slanog, najviše eksperimentišem sa piletinom, a odlično pravim pite i projice. Skoro sam napravila pitu sa višnjama, na šta me je asocirala predstava "Teško je reći zbogom" u kojoj moj kolega Ivan Mihailović jede višnje.