Zašto se Nepal odlučio na ovaj potez? Iako zemlja ima preko 490 dostupnih vrhova, uključujući osam od deset najviših planina na svetu, većina planinara i dalje cilja samo nekoliko poznatih destinacija.

Planinarenje je u Nepalu velika industrija, a samo je Mount Everest prošle godine doneo tri četvrtine ukupnog prihoda od 5,9 miliona dolara, prema podacima BBC-ja. Od septembra se očekuje da takse za uspon na Everest narastu i do 15.000 dolara.

Zbog toga je cilj vlade da skrene pažnju na druge, manje posećene vrhove, i ravnomernije raspodeli prihode koje donosi turizam. Među tim planinama nalaze se i one u udaljenim i nedovoljno razvijenim oblastima Karnali i Sudurpaščim, koje sada dobijaju priliku da budu deo planinarske mape.

Prošle godine na Everest se popeo 421 planinar, dok je svih ostalih 97 planina zajedno posetilo samo 68 ljudi. To je dovelo do problema s prekomernim gužvama i negativnim uticajem na životnu sredinu, pa je vlada uvela novo pravilo. Ubuduće će oni koji žele da se popnu na Everest morati prethodno da dokažu da su osvojili bar jedan vrh viši od 7.000 metara u Nepalu.

Otvaranjem novih vrhova planinarima se pruža šansa da steknu neophodno iskustvo po znatno nižim troškovima, a istovremeno pomažu razvoju lokalnih zajednica u teško dostupnim regijama.

„Vlada Nepala želi da pošalje poruku globalnoj planinarskoj zajednici da se u ove dve provincije nalaze brojni zadivljujući i vredni vrhovi koji još uvek čekaju svoje prve osvajače“, izjavio je Himal Gautam iz Ministarstva turizma Nepala za CNN.