On ima svet na dlanu, a violinista Nemanja Radulović odlučio je da upravo Svetski dan muzike obeleži koncertom u Beogradu. Ulaznice za njegove koncerte prodavane su u rekordnom roku, a kapacitet Kolarčeve zadužbine do sada nije mogao da primi sve poštovaoce njegove muzike, pa je česta pojava da i nakon početka nastupa veliki broj ljudi ostane uskraćen za ulaz. Koncert 21. juna s početkom u 21 čas, predstavljaće svojevrstan presedan kada je reč o koncertima klasične muzike u Beogradu - Nemanja će nastupiti pod vedrim nebom u Studentskom parku, a podršku na sceni daće mu Double Sens Orchestra. U organizaciji Kolarčeve zadužbine i CEBEF-a, Nemanja će svojoj publici pokloniti besplatan koncert, koji će sasvim sigurno dugo pamtiti.

 - Koncert će po prvi put biti organizovan na otvorenom, tako da je ovo jedna ekskluziva za Beograd. Do sada sam imao priliku da sviram na otvorenom i jako je dobar ambijent, a posebno mi se dopada što je ulaz besplatan za sve posetioce. Kada smo razgovarali o ovom koncertu Mima Lazarević i ja, ideja je bila da se napravi nešto drugačije i da se omogući i onima koji ne posećuju Kolarac da čuju jedan ovakav koncert. Što se programa tiče, u prvom delu sviraćemo isključivo klasičnu muziku, u drugom delu ćemo svirati dela sa poslednjeg diska "Jorney east", dok ćemo u trećem delu imati bubnjeve i električnu gitaru. Ovim konceptom želeli smo da proslavimo muziku uopšte, se samo klasičnu. Muzika bez žanrova, koja nama prija, u koju verujemo i koju možemo da dočaramo na najlepši mogući način u tom trenutku - objašnjava Radulović.

Klasičan koncert na otvorenom daće jednu drugačiju dimenziju kada je reč o zvuku, interakciji s publikom i, pretpostavljam, muzičarima na sceni. Kakva su Vaša očekivanja povodom toga?

 - Svakako će biti drugačije od akustičnog zvuka u sali. Mi ćemo biti ozvučeni i radićemo na tome da se što bolje čujemo na sceni. Mislim da je nama svima najbitnije, i stojimo iza toga, da muzika treba da putuje. Ne možemo da očekujemo da publika dolazi samo na Kolarac, u Sava Centar ili Arenu. Jednostavno, želimo da sviramo za sve -  i u manjim gradovima, selima...onda se tako i zvuk adaptira. Potrebno je svega nekoliko trenutaka da se mi kao muzičari, a verujem i publika adaptiramo na drugačiju akustiku.


(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

U okviru koncerta publika će imati priliku da čuje kompozicije sa Nemanjinog poslednjeg, osmog po redu, studijskog albuma simbolično nazvanog "Jorney east".

 - Ovo je moj najličniji album do sada. Imao sam potrebu, mada mnogi kažu da je rano za to, da napravim jedan osvrt i stavim tačku na jedan period života. Hteo sam da album postane omaž ljudima koji su mi jako bitni, a koji nisu više tu. Sećanja na kompozicije koje sam slušao i svirao kod profesora Mihajlovića ili one tokom porodičnih putovanja iz Pariza ka Beogradu sam želeo da stavim na jedan disk. I naravno, da sarađujem sa prijateljima -  zato to i jeste toliko lično. Još jedan od razloga zbog čega volim ovaj album jeste i sećanje na ambijent koji je trajao tokom snimanja.

Na albumu "Jorney east" mogu se čuti tradicionali poput "Niške banje", "Zajdi, zajdi", legendarni Simjanovićev "Petrijin venac", kao i Kusturičin "Life is a miracle". S obzirom na to da ste i ovaj album snimali sa inostranim umetnicima, kako oni reaguju na ove kompozicije? Koliko su im naš melos i senzibilitet inspirativni?

 - Oni sjajno reaguju. U Japanu smo, recimo, radili promociju albuma i svi su se oduševili. Oni vole klasičnu muziku, za njih je to još uvek novo. Mešavina klasične, tradicionala, filmske muzike im baš prija, a i nama, kao muzičarima prija kada ne moramo da ostanemo u okvirima našeg stvaranja i samo onoga što smo učili u školama od naših profesora. Jednostavno, da živimo u trenutku, radimo ono u šta verujemo, osećamo, šta volimo. U tom smislu muzika zaista ne poznaje granice i u tome je njena lepota.

Živite i radite u inostranstvu, gde uživate svetsku slavu. Ipak, kada god se za to ukaže prilika, prvi ste među humanitarcima i učesnik kulturnih dešavanja u Srbiji. Da li na taj način održavate Vašu vezu s korenima, i koliko je Vama, generalno, kao umetniku bitan osećaj porekla?

 - Ja mislim da to zavisi od samog čoveka. Možete biti poznati, ali imate ljude koji su uvek, nezavisno od profesije spremni da pomognu drugima. Moja životna filozofija jeste da se ne vrti sve oko nas i da uvek treba pomoći. Muzika mi daje mogućnost da putujem, da vidim i upoznam različite delove sveta i da ne pravim razliku među ljudima. Naravno, ovde je moje poreklo i ja volim Srbiju, ali isto tako volim i Francusku ili neki drugi kraj sveta.



(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Koliko je prisutna improvizacija na Vašim nastupima?

 - To se nikada ne zna. Zato koncert uživo jeste uvek interesantniji. Imamo slobodu, pa i ukoliko se desi da dođe do nečega neočekivanog imate mogućnost da odmah odreagujete na sceni, a da se to ne primeti. To dodatno daje čar celoj stvari.

U našoj zemlji, kod šireg auditorijuma postoji određena vrsta predrasude prema svemu što poseduje prefiks "klasično".  Ukoliko se uzme u obzir celokupna vaša pojava, počev od stila odevanja do načina na koji interpretirate klasičnu muziku svakako odudarate od klišea. Da li mislite da je to dobar način da se mladi kojima klasika nije bliska zainteresuju za nju i zavole je?

 - Ja se iskreno nadam da je tako. Naša želja i jeste da pokažemo mladima i upoznamo ih sa svim lepim stvarima koje klasična muzika nosi. Još dok sam bio u osnovnoj školi, postojala je određena vrsta predrasude prema nama koji smo išli u muzičku školu. Gitara je ok, ali ukoliko čuju da neko svira violinu ili sličan instrument to je bilo demode (smeh). Bitno je da se mladima ponudi nešto što ne poznaju, a klasična muzika je super. Nju možda ne možemo odmah da osetimo i doživimo na pravi način, ali već posle drugog, trećeg puta to ide toliko duboko da postane lično. Postanete zavisni od nje. Na koncertima klasične muzike mogu zaista neke lepe stvari da se dešavaju. Možete da prenosite neki mir, možete da prenosite i rok energiju, bez obzira što je u pitanju klasika. To sve zavisi od samog umetnika i kompozicija koje svira.