Kako je prenosi Independent, proboj u minijaturizaciji atomske energije znači da je Betavolt uspeo da „sabije“ 63 nuklearna izotopa u modul veličine novčića.

Kompanija koja stoji iza ove inovacije otkriva da je njihova baterija sledeće generacije već u pilot testiranju. Plan je da se masovno proizvodi za komercijalnu upotrebu za uređaje kao što su telefoni i dronovi, ali još se ne zna kada.

Betavolt je saopštio da prvi model njihove nuklearne baterije isporučuje 100 mikrovata snage pri naponu od 3V, sa dimenzijama 15x15x5 kubnih milimetara. U perspektivi, kompanija planira da unapredi svoju tehnologiju kako bi do 2025. godine proizvela bateriju snage 1 vata.

Iako ovo postignuće obećava dug životni vek i „beskonačnost“ baterija, moglo bi se suočiti s izazovima u kontekstu uređaja poput pametnih telefona, koje ljudi često menjaju, iako mogu da se pune.

Drugi aspekt koji treba razmotriti je potencijalna zabrinutost oko radioaktivnih materijala, s obzirom na to da većina ljudi može imati rezervu prema nošenju ovakovog uređaja u džepu. Međutim, Betavolt tvrdi da je višeslojni dizajn njihove baterije napravljen kako bi sprečio mogućnost paljenja ili eksplozije.

Nuklearne baterije rade tako što pretvaraju toplotu iz radioaktivnog raspadanja u energiju, obično koristeći izotope poput plutonijuma-238. Poznate su po dugom veku trajanja, koji može potrajati decenijama bez potrebe za održavanjem. Iako su idealne za svemirske misije i lokacije bez električne energije, izazov predstavlja njihova relativno niska efikasnost, uz moguća pitanja bezbednosti i uticaja na životnu sredinu zbog korišćenja radioaktivnih materijala.

Betavolt tvrdi da su njihove baterije „ekološki prihvatljive“, navodeći da nakon perioda raspadanja, 63 izotopa se pretvaraju u stabilan bakarni izotop koji nije radioaktivan i ne predstavlja pretnju ili zagađenje za životnu sredinu.