Nakon ovog teksta više nikada nećete jesti čips

Mnogima jedna od omiljenih grickalica je čips, relativno pristupačne cene, ukusan i lako dostupan. Međutim, jeste li se ikada zapitali šta čips radi telu i zdravlju? Nakon ovoga teksta čips ćete izbegavati u širokom luku.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 30.1.2014. - 14:00:00


Foto:(shutterstock)

Suprotno ustaljenom mišljenju, nije svaki čips napravljen od krompira. Tako su, na primer, neke vrste čipseva zapravo mešavine pšenice, riže, kukuruza i krompirnih pahuljica. Kako objašnjava doktor Jozef Merkola, smesa od navedenih sastojaka se zgnječi i nakon toga reže u oblikovane listiće nalik pravom čipsu, peče u dubokom ulji, suši i na kraju se poprska različitim ukusima u prahu.

Doktor Merkola upozorava kako naoko bezazleni postupak (pečenje čipsa na visokim temperaturama) zapravo stvara štetan kancerogeni nusprodukt koji se zove akrilamid. To je štetan i potencijalno neurotoksičan spoj koji nastaje kada se hrana bogata ugljikohidratima, poput čipsa i prženih krompirića peče na visokim temperaturama (iznad 100 stupnjeva). Kada se završi s pečenjem, površina hrane dobija žutu ili smeđu boju, a upravo je to znak da su se stvorili akrilamidi, piše drmercola.com.

Čips obično zadržava velike količine masnoća i kalorija što može povećati rizik od debljanja. Oko tridesetak grama čipsa, što je otprilike 15 do 20 listića čipsa sadrži oko 10 grama masti i 154 kalorija. Studija iz 2011. objavljena u časopisu "The New England Journal of Medicine" otkrila je kako svakodnevna konzumacija 30 grama čipsa dovodi do prosečnog povećanja mase za prosečno i do jednog kilograma tokom četiri godine.

Kako napominju znanstvenici, veza između čipsa i debljanja jača je nego veza između debljanja i bilo kojeg drugog prehrambenog proizvoda, uključujući i mesne prerađevine i zaslađene napitke. Osim toga, višak kilograma povezuju se s povećanim rizikom od dijabetesa, srčanih bolesti i nekih oblika karcinoma, piše healthyeating.sfgate.com.