Mladen Lukić za Naxi portal

Mladen Lukuć publici je poznat kao učesnik nedavno završnog X Faktor-a. Iako vrlo mlad, Mladen se već godinama profesionalno bavi muzikom, a zabeležio je saradnju sa mnogim profesionalnim orkestrima, uzimajući učešća u brojnim, uspešno izvedenim nastupima: orkestar akademije FMU, simfonijski orkestar RTS-a, simfonijski orkestar Crne Gore, orkestar opere Madlenijanum, orkestar Pozorišta na Terazijama, Camerata Serbica, Soul Conection big band (Duško Gojković), SS Big Band, brojni kamerni sastavi za potrebe pozorišta JDP, BDP, Boško Buha, Atelje 212... Samo za Naxi portal, Mladen govori o učešću u X faktor-u, saradnji sa Beatshakers-ima, ali i o svojoj muzici i budućim planovima.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 30.6.2014. - 13:50:00


(Foto:Nemanja Novaković)

Šira publika upoznala te je kroz učešće u šou programu "X Factor Adria". Kako danas gledaš na to iskustvo?

- X faktor je bio odličan potez za moju afirmaciju kao pevača. Danas kad pomislim na sve to, opet bih se prijavio i učestvovao, jer je bilo jako zanimljivo, dinamično, naravno sa prepuno stresa. Upoznao sam puno ljudi koji mi danas itekako znače u poslu i u svemu što sada radim kao pevač. Nije lako stati na toliku binu sa toliko svetla i tehnike, znajući da će vas gledati milioni, ali isto tako osećaj je neponovljiv i zato na celo to iskustvo gledam sa nekom dozom radosti. Da toga nije bilo, verovatno sam ne bih nikada imao snage i hrabrosti da se borim da dođem do toga.

Tih dana smo mogli da čitamo kako si izjavio da je jedan od razloga učešća u X Factor-u, želja da tvoju porodicu učiniš ponosnom. Da li si uspeo u tome?

- Da, rekao sam da želim da učinim svoju porodicu ponosnom, ali svim što radim. Naravno da su ponosni i zbog svega ovog što se dešavalo u šou programu. Najviše im je to donelo radost jer su me u tom periodu češće viđali na TV-u, jer me inače ne viđaju uopšte. Dvno je i to što su im ljudi pričali o sinu, kako je dobar. To mi je najveća nagrada, jer je porodica sve i sad je ono vreme kad ja vraćam njima za svu pažnju i ljubav.

Tokom svog razvijanja kao muzičar, uglavnom si bio posvećeni trombonu i klasičnoj muzici. Kada i kako je pevanje došlo na red?

- Ceo život pevam, ali stidljivo, za sebe kad nikoga nema. Možda to baš nije svojstveno za ovolikog čoveka, da se stidi nečega, ali tako je. Muzičaru je najlakše da se sakrije iza nekog instrumenta i sa ne toliko učešća odradi svoj posao, zna šta da očekuje od instrumenta i nema toliko stresa. Na pevaču je sva odgovornost, sve oči su usmerene ka njemu, celo telo mora da je baš kako treba da bi sve izašlo kako treba. Ja nisam želeo tu vrstu odgovornosti, ali ipak mi nije uspelo i zahvaljujući prijateljima koji su više verovali u moje pevanje nego ja sam, došlo je i to na red. Sada mi je baš lepo (smeh). Da sam znao da je ovako, bavio bih se estradom od obdaništa (smeh).

Saradnja sa "The Beatshakers"-ima donela ti je i novi nadimak. Ko je kumovao imenu "Bak SheesH"?

- Beatshakers-i su poznati internacionalno i potrebno je imati neki pseudonim kada se igra sa njima. Inače mislim da je to skroz u redu, jer nadimak daje dozu ozbiljnosti u ovoj vrsti posla. Kao što sve svetske zvezde imaju nadimke i lažna imena, jer su zvučnija, mogu i ja da se zovem onako kako se ne zove niko i da param uši. Sviđa mi se to ime i super se uklapa uz mene. I svima je smešno.
 
Kako si zadovoljan singlom ""I’ll be there for you"? Kakve su prve reakcije tvojih bliskih prijatelja, porodice, saradnika...?

- "I'll be there for you" je pesma koja osvežava svojom optimističnom tematikom, ljubavlju i melodijom koja može da asocira na sve i svašta lepo. Ja sam tu samo dao svoj glas da bi ispričao priču, na kraju sam se potpuno uživeo u tu ulogu pa se trudim da i moj zivot tako živim. Nadam se da će ova pesma osim što će se slušati, preneti poruku i učiniti ljude srećnima. Moji svi iz okruženja su oduševljeni, siguran sam da roditelji kod kuće slušaju to po ceo dan i plaču... evo ga naš mali, slušaj kako lepo peva (smeh). Neka se još malo izvrti da uđe svima u uši i nadam se da nećemo moći da živimo od nje koliko će se puštati.

Stalno ste angažovani i kao prvi trombonista i solista u Pozorištu na Terazijama. Šta vam predstavlja izazov u tom poslu i kako izgleda biti deo jednog takvog ansambla?
 
- Divno je biti deo nečega što stvara iluziju i pomera ljude. Ceo život sam na neki način u pozorištu, moja baba je bila glumica, provodio sam vreme na probama gledao te ljude u svim fazama priprema za nešto veliko kao što je predstava. Izazov u pozorištu je svakodnevni, da predstava počne i da se završi - sve ostalo je lako. Za to se mora biti spreman svaki dan.

Planovi za dalje? U kom pravcu će se razvijati tvoja pevačka karijera?   
 
- Ima milion planova na koje ne mogu da utičem, jer su vezani za bendove sa kojima radim, tu samo igram kako mi se svira. Što se tiče pevanja... uf.. komponovao sam desetine pesama u prošlosti i sada. Od toga svega želim da sklopim ono što mi se najviše dopada i sam snimim pesmu. Ne mora nikome da se sviđa, može samo meni i mojim drugarima. Da prođem kao Sam Smith i biću zadovoljan (smeh).