Milan Đurđević za Naxi portal

Milan Đurđević, osnivač i idejni vođa benda "Neverne bebe" za Naxi portal govori o svojoj karijeri, nastanku ovog benda i pripremama za predstojeći koncert u beogradskoj "Kombak Areni".

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 23.8.2013. - 13:55:00


Foto:(Naxi media)

Kada neko svoj život posveti muzici koju voli, krajnji ishod jednostavno mora da ima dobar epilog. Milan Đurđević, klavijaturista, kompozitor i osnivač benda "Neverne bebe" nije odustao od polazne ideje kada je pre 20 godina osnovao svoj autorski bend, a to je da treba svirati i stvarati muziku iza koje potpuno stojite kao muzičar i izvođač.
S obzirom na to da dolazi iz porodice u kojoj se svirao klavir, podrzumevalo se da će ovaj instrument sa dirkama odrediti njegov život. Iako je od najranijeg detinjstva počeo da svira klasičnu muziku, Milan je vrlo brzo prešao na "drugu stranu" muzike i počeo da se bavi potpuno drugačijim žanrovima. Samo korak ga je delio od Konzervatorijuma u Lajpcigu, kada je pobeda na Zaječarskoj gitarijadi 1983. godine sa bendom "Nova zemlja" potpuno promenila dalji tok njegove karijere. Samo tri godine nakon uspeha na Zaječarskoj gitarijadi dobija poziv jednog od najvecih bendova sa ex YU prostora - grupe "Smak" sa kojom provodi dve godine. Snima album "Smak 86" i ide na "live" turneju sa jednim od najboljih bendova u istoriji YU rok muzike.

Ipak, prelomni trenutak u njegovoj karijeri je bilo osnivanje grupe "Neverne bebe" 1993, koja ove godine proslavlja svoj dvadesetogodišnji jubilej, što je samo pokazatelj da su ideje koje je Milan želeo da pošalje svojom muzikom, ipak pronašle put do prave publike.

Grupu "Neverne bebe" ste osnovali 1993 godine. Kako je to izgledalo u tom trenutku, s obzirom da to nisu bile "srećne" godine za našu zemlju? Koliko je to značilo odricanja da biste istrajali u svojim idejama?

- Država se raspadala i ja sam jednostavno osetio potrebu da kažem nešto o svemu tome što se događalo u tom trenutku, jer tu su bili moji prijatelji i moja porodica i moj život, u krajnjem slučaju. Upustili smo se u neku nečistu borbu protiv svega što je surogat života. Pre svega mislim na stradanja ljudi, ekonomsku krizu, hiperinflacije, a onda posebno "apostrofiram" tu vrste kič kulture i potpunog urušavanja svih vrednosti koje su bile postavljene do tad. Tako da je u tom trenutku krenula neka jeftina zabava. Bilo je  –  dajte hleba i igara, dajte ljudima samo da prežive. Daj im što prostiju zabavu da bi mogli da skrenu misli makar na sekund od svega toga što se događa. Mi smo krenuli kao "Neverne bebe" sa jasnom idejom da menjamo stvarnost i da sugerišemo tim nekim ljudima da moramo zajedno da se borimo protiv svega toga. Desilo se da je naš prvi singl "Veliki je bog" bio nešto što nije odgovaralo u tom trenutku, vremenu, okolnostima i da je morao da bude izmarginalizovan naravno. I kompletno ta margina mi je negde i pomogla da shvatim suštinu problema sa kojom se suočava jedna druga „ideja“ koju smo mi zastupali u to vreme. Međutim, to nam je samo dalo negde motiv da stanemo iza toga i da nastavimo tu borbu koja još nije završena. Nažalost, dvadeset godina benda i dvadeset godina borbe protiv vetrenjača sa nekim "up and down" periodima i fazama. Naravno, ima tu i divnih trenutaka, ima fantastičnih momenata u našoj karijeri, ima divnih ljudi koje smo upoznali, divnih noći koje smo proveli, divnih rečenica koje smo čuli. S druge strane bilo je i puno iskušenja da shvatiš potpuni besmisao svega toga što se događa oko tebe, a ti pokušavaš da ljudima sugerišeš neku drugu vrstu estetike. Nije uopšte naivno vreme. Ali opet s druge strane ovo vreme daje inspiraciju umetnicima da ostave neki svoj trag.


Foto:(ekapija)

"Neverne bebe" su 2004. godine izdale album "Best of  - Dvoje", koji je tada neverovatno prihvaćen od strane publike. Da li smatrate da je publika tek tad bila spremna za neke nove ideje? Da li ste to posmatrali na taj način ili nekako drugačije?

- Moguće je da smo mi bili strpljivi, da smo dopustili da ljudi pronađu naše pesme, jer naša muzika nije na "prvu loptu". Nismo mi toliko jednostavan bend. Mi ne sviramo klasičan rokenrol. Nikada ne bih svrstavao "Neverne bebe" u klasičan rokenrol bend. Mi sviramo neki ambijentalni, psihološki rok. To je rok muzika koja ima puno toga u sebi i sugeriše drugačije stvari na razne načine. Ja sam uvek imao želju da idem dalje u tom sopstvenom eksperimentu, da vidim koliko mogu da obojim taj "kolorit sopstvene duše", a onda i da to podelim sa ljudima. Naša muzika je komplikovana, u krajnjem slučaju nisam ni mislio da će publika doći do toga. Ja sam bio spreman da mi budemo negde u "off-u" tih nekih komercijalnih vrednosti koje je ova država napravila, ali pobedila nas je publika. Pobedila je generalno u odnosu na sve to što smo mi pokušavali da radimo, jer smo zajednički došli do jednog cilja, a to je potreba. Ja sam osetio da određene grupe ljudi imaju potrebu da sa nama podele stvarnost i ta potreba je napravila da mi prvo dobijemo kultne fanove i kultni status kao bend koji nikada nije pravio kompromise i koji nije hteo da se "prostituiše" po svaku cenu i da pravi karijeru na skandalima i budalaštinama, nego smo jednostavno svirali tu našu muziku po cenu da nikad ne napravimo ništa. A onda je krenulo. "Best of" je napravio pravo čudo,  jer mislim da mi imamo mnogo boljih albuma od tog i gotovo sam siguran da je to album "Južno od sreće" iz 2001. godine koji je po meni potpuno postavio neke rok standarde. Ali očigledno da ljudi traže ono što je njima potrebno. I posle "Best of"-a mi smo izdali "Iza oblaka", koji je prošao fantastično. Imali smo dva rasprodata "Sava Centra" i turneju po regionu i sad album "Praštam" koji apsolutno gospodari tim nekim prostorima. Jednostavno se desilo da od te margine na kojoj smo bili izađemo na veliku scenu, pred hiljade i hiljade ljudi, a da i dalje sviramo onu kompleksnu  i nekomercialnu muziku. Tako da je prvi deo našeg koncerta od sat vremena onako "Flojdovski", kao Piter Gejbl  ili "Pink Flojd" i ljudima nije jasno šta se događa, a onda im damo onih 5,6 do 10 pesama koje svi znaju i onda kada publika izađe sa koncerta kaže – kako je bilo fantastično. Tako da to je neka formula. Mi nismo odustali od sebe i mi se jednostavno bavimo muzikom iz zadovoljstva. Sutra neko da mi kaže da ćemo svirati sledećih 20 godina u klubovima pred 100 ljudi, ja bih rekao – super, meni to prija, ja to volim. Ja nisam rob karijere, nisam rob popularnosti, nije mi to nikakav parametar i jednostavno mislim da je možda negde ta psihologija dovela da kompletne priče oko "Nevernih beba" i do te neke velike publike koja je sad već napravila da mi budemo hiper komercijalna grupa.

To znači da će u decembru biti odlično u beogradskoj Areni. Kako teku pripreme za taj koncert?

- Pre deset dana smo svirali prvi rođendanski koncert u mom rodnom Valjevu i to je bilo fantastično, pred desetak hiljada ljudi. Atmosfera kakvu Valjevo nikada nije videlo, u to sam siguran potpuno. I sve je bilo nekako bajkovito, što se tiče nas mi smo jednostavno u nekom trenutku karijere u kom smo potpuno svesni  svoje uloge i šta mi to radimo i na koji način to publika doživljava. Sve to što smo napravili je zato što imamo ozbiljne ljude u bendu, imamo ozbiljnu logistiku oko benda. I sve to što radimo je sa ciljem da ostavimo neki trag. I činjenica je da će taj koncert u beogradskoj "Areni" biti sve ono najbolje u proteklih dvadeset godina od "Nevernih beba". Svestan sam toga da smo iza sebe ostavili puno kilometara i puno nekih emocija koje nas, eto, i drže negde u životu, tako da beogradska "Arena" treba samo da sabere sve to i mislim da će interesovanje biti ozbiljno i da ćemo napraviti jedan spektakl. Spektakl u kontekstu psihologije i emocija, ne u kontekstu konfeta i ostalog. Tako da mislim da ćemo napraviti spektakl za dušu ljudi, i da ćemo uspeti da ih dotaknemo jako duboko negde u sebi, tako da će posle tog koncerta dočekati novu godinu sa nekom drugom vrstom sreće, potreba i želja.


Foto:(gloria)

U slobodno vreme komponujete, bavite se filmskom muzikom, klasičnom, a spremate i jednu zbirku tekstova. Možete li da nam kažete nešto više o tome?
 
- Činjenica je da je mene muzika "uzela" i ja ne mogu da se oduprem tome niti spadam u grupu onih ljudi koji kažu "ja ne volim da radim". Ja volim da radim, jer radim posao koji mi se dopada i za koji sam rođen u krajnjem slučaju. Nekad mi se dogodi da po 48 sati ne legnem i da sviram, stvaram muziku. Radiću jedan film povodom 100 godina Prvog svetskog rata koji će biti sledeće godine. Pored toga, radiću i jedan veliki istorijski projekat i muziku za isti. Ono što je u ovom trenutku prioritet to je sigurno koncert u "Areni". Koncret u "Areni" mora da bude nešto što je kruna naše karijere do sad. Snimamo dvd, biće tu 14 kamera, hoćemo da uradimo to na najboljem mogućem nivou. Imaćemo ozbiljne goste u "Areni" sa kojima smo podelili život i muziku proteklih godina, tako da će taj događa biti potpun u svakom smislu.
Lep je život kada čovek stvara i zna da to što stvara znači da će možda za 10, 20 ili 50 godina neki novi klinci pronaći tu muziku i opet sanjati neke sopstvene snove.

"Neverne bebe" su svojim kvalitetom i upornošću dokazali da, i vrsta muzike koju sviraju, može da "preživi" razna vremena i opstane. Sasvim je sigurno da će svako ko se bude našao u "Kombank areni" uživati u fantastičnom koncertu.