Magija Islanda: Svet vilenjaka i nestvarna priroda očarava turiste širom sveta

Legenda kaže da je prvo ime Islanda je bilo Snajland (Snežna zemlja) i taj naziv mu je dao viking Nadod, koji se izgubio u gustoj magli i iskrcao na istočnu obalu ostrva. Tokom boravka na ostrvu, počeo je da pada gust sneg, i tako je nastalo ovo ime. Nekoliko decenija kasnije, švedski viking Gardar je oplovio ostrvo, pa je u tom periodu ostrvo nosilo ime po njemu.

Naknadno, tokom druge polovine 9. veka, još jedan – norveški - viking istraživao je ostrvo brojnih santi leda i nazvao ga Island (iss – led, i land – zemlja), s namerom da po nazivu obeshrabri buduća osvajanja ovog ostrva.

Priče o Islandu su mnogobrojne, magične i nedokučive, a fascinantno je da mnogi Islanđani i danas veruju u vilenjake Zapravo, između 30 i 40% Islanđana neće poreći postojanje vilenjaka. Islandski folklor je i dalje bogat pričama o Huldufolku, što znači „skrivenim ljudima“, za koje se kaže da žive u poljima lave. Kada se grade u određenim poljima lave u zemlji, postoji čak i poseban portparol za vilenjake.

Islnad je takođe jedna od najstarijih demokratija na svetu, što najčešće iznenadi turiste, koji ne pre dolaska u ovu neverovatnu zemlju obično ne proučavaju političku istoriju zemlje. Zapravo zanmo da velike demokratije od davnina uključuju grčku, rimsku, ali i islandsku. Ne znaju svi ovu činjenicu, ali Island ima najstariji parlament na svetu koji još uvek postoji.

Ako putujete oko Zlatnog kruga, na kraju ćete posetiti Nacionalni park Þingvellir (Thingvellir). Njegov impresivan pejzaž je u stvari deo UNESCO-ve svetske baštine. I to ne zato što se ovde susreću severnoamerička i evroazijska tektonska ploča, već zbog njenog izuzetnog istorijskog značaja.

Za ove kamene stubove bizarnog izgleda se kaže da su okamenjeni trolovi, pretvoreni u kamen kada su bili izloženi izlasku zore i zauvek zamrznuti u vremenu.

Þingvelir je mesto gde su se islandske poglavice sastale 930. godine ne da bi stvorili prvi parlament, Alþingi (ili 'Althing' za one koji govore engleski). Ovi poglavice i njihovi naslednici su se zatim sastajali u Tingveliru svake godine do 1798. da bi raspravljali o pitanjima i kreirali zakone.

Nakon perioda promena, uključujući 43-godišnje ukidanje kraljevskim dekretom 1800. godine, Alting je ponovo uspostavljen u Rejkjaviku i ponovo okupljen 1845. Još uvek radi do danas.

Jedinstveni islandski jezik obuhvata preko 100 reči za vetar, jer je područje izuzetno vetrovito. Ipak, imajte na umu da se klimatska slika Islanda nekada dosta razlikovala od ove danas, jer je bila znatno toplija. 

Islanđani su izuzetno zanimljivi. Za prvi sastanak često biraju sladoled, a poznato je da obožavaju knjige. Dugi niz godina Island je objavljivao knjige po najvećoj stopi po glavi stanovnika na svetu, pokazujući koliko uživaju u dobrom čitanju. Iako ih je nedavno nadmašila Velika Britanija, oni su i dalje nacija koja voli knjige. Čak imaju i praznik darivanja knjiga – Jolabokaflod – na Badnje veče.

Istovremeno, njihova zaokupljenost mističnim i magičnim sastavni je deo islandskog šarma.  Islandska deca stavljaju svoju cipelu na prozor svoje spavaće sobe svake večeri 13 dana pre Božića. Svake večeri će ih neko posetiti i ostaviti im mali poklon, u zavisnosti od toga kako se svako dete ponašalo.

Ono što posebno privlači tursite svakako je nestvarna priroda. Vode na Islandu, ima do mile volje. U morskom zaleđu, ona je najčešće glečerskog porekla, a s obzirom na konfiguraciju terena, vodopadi su redovna pojava. 

Pored toga Islanđani mogu da se kupaju u svako doba dana, u bilo koje doba godine, po kiši, snegu ili suncu što dodatno podgreva želju da se posete ovi prostori.  Možda ste već planirali posetu Plavoj laguni. Na kraju krajeva, to mora da se vidi! Ali da li ste znali da širom zemlje postoji mnoštvo otvorenih bazena i toplih izvora?

Nalaze se na 17 lokacija samo u regionu glavnog grada. Neki su mali i intimni. Drugi su veliki kompleksi sa toboganima, hidromasažnim kadama i parnim sobama. Svi bazeni se zagrevaju geotermalnom energijom.