Vivaldijeva Četiri godišnja doba predstavljaju ciklus koncerata koji je prvobitno napisan za violinu. Šta vas je navelo da se oprobate u njegovoj interpretaciji violončelom?

Postoji više razloga zbog čega sam se odlučio da radim ovo Vivaldijevo delo. Jedan od njih je da sam hteo da se nadovežem na rad "2CELLOS"-a i težnju da se popularizuje klasična muzika, a smatram da se kroz ovo delo svako može zaljubiti u klasičnu muziku. Isto tako, ovo je za mene kao violončelistu ogroman izazov da prvi put u istoriji izvedem "Četiri godišnja doba" u aranžmanu za violončelo i orkestar. Vivaldi me vraća i u detinjstvo, jer je to jedna od prvih kaseta koju smo imali u kolima i uz koju sam odrastao. Oduvek je postojala želja da je odviram na čelu i sada je pravo vreme za to, jer smo sa duom "2CELLOS" odlučili da napravimo malu pauzu.

Koliko je bilo zahtevno napisati aranžman za violončelo?

Poslednje dve godine, dok sam bio na turneji sa "2 CELLOS"-om sam radio na aranžmanu. Svakog dana bih uzeo deo po deo Vivaldija i tražio mogući način da to odsviram što briljantnije, što je bilo jako zahtevno, jer je originalno napisano za violinu, a ni za violinu nije lagano odsvirati. Ukoliko nekome pokušam da objasnim kako je to svirati Vivaldija na violončelu, kažem da je to kao da igrate fudbal u pancericama za skijanje. Ipak, jako sam zadovoljan i srećan krajnjim rezultatom.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Da li je aranžmanom za čelo, ovo čuveno delo dobilo novu emociju?

Sigurno da jeste. Čelo je plemenit i ekspresivan instrument. Najveći izazov je bio zadržati izvornu briljantnost samog dela, a kroz čelo, ono je dobilo novu dimenziju - ekspresivniju, topliju, plemenitiju.

Koji od koncerata je najzahtevniji u samom interpretiranju, a koji je najbliži vašem senzibilitetu?

Svaki koncert predstavlja jedno godišnje doba, a mom senzibilitetu možda najviše odgovara Leto, jer je najintenzivnije, rock 'n' roll. Isto tako, ima momente koji su ekspresivni, romantični, prelepi...Kao i Zima. S druge strane, Jesen sadrži dosta čiste radosti muziciranja. Svaki koncert je specifican, umetničko delo samo za sebe, a sve širi smisao dobija kada se izvodi u komadu, odnosno sva četiri koncerta zajedno. Onda ono dobije dimenziju zbog koje je preživelo toliko godina.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Odvažili ste se da radom na ovim koncertima uđete u istoriju kao prvi izvođač koji svira Vivaldijeva "Četiri godišnja doba" za solo violončelo. Da li mislite da vaš rad može biti podstrek drugim umetnicima da se i sami upuste u sličan izazov?

Apsolutno. Šta god radio, uvek se trudim da napravim nešto što do tada nisam radio. Tako je bilo sa duom "2CELLOS", tako je i sada na ovom projektu. Nisam želeo da snimim nešto što je snimano mnogo puta do sada na čelu, jer koliko bih ja svetu doprineo time? Ovo je za mene bio veliki umetnički izazov, a i nešto novo po čemu će me se, nadam se, sećati kada me više ne bude.

Rad na ovom albumu odveo vas je u Rim i na jedan simboličan način opet spojio sa Eniom Morikoneom. Nakon izvođenja njegove kompozicije "Malena", stvarali ste u studiju gde je on nekada živeo. Koliko je to za vas bilo uzbudljivo iskustvo?

Rim je jedan od meni najdražih gradova na svetu, a taj studio mi je bio poznat od ranije, jer smo kao "2CELLOS" tu snimali sa Cukerom koji je bio gost na našem drugom albumu. Zadovoljstvo je bilo veliko i zbog samog orkestra Akademije Santa Ćićilija (Archi dell' Academia di Santa Cecilia) koji je jedan od najboljih u svetu. Oni često tu snimaju i zaista sam se osećao kao kod kuće. Za vreme snimanja mi se rodila i ćerka, tako da je to dalo još jednu dimenziju svemu.

Koliko je rad na ovim koncertima bio značajan za vaš lični progres?

Kada god radim na nečemu novom, trudim se da dokazem sebi da to mogu. Ovo je za mene bio veliki izazov, a saznanje da sam to uspeo odraditi na takvom nivou me čini ponosnim. Sada, kada uživo sviram koncert "Vivaldi & More", koji će biti u Sava Centru, sam najsrećniji kada vidim da ljudi uživaju u tome i da sa koncerta odu ispunjeni emocijom, pozitivnom energijom i lepim iskustvom koje će pamtiti.

Proteklih godina publika je imala priliku da vas kao virtuoza sagleda iz ugla rada u sastavu "2CELLOS" gde ste interpretirali različite muzičke žanrove, a sada ste se vratili klasici. Šta nakog Vivaldija?

Sa Vivaldijem sam pokrio sve parametre koji su meni umetnički važni, isto tako, da i publika u tome jednako uživa. Moraću dobro da razmislim šta ću raditi sledeće, ali znam da bih voleo da radim na svojoj muzici, možda za film. Šta god to bilo, znam da će biti novo i drugačije od onoga što sam do sada radio.