Lav Dijaz je na Mećavnik stigao dan pred svečanog otvaranja, a u okviru festivala, nakon projekcije filma "Žena koja je otišla" održao je radionicu studentima. Neposredno pred početak radionice razgovarali smo sa njim, a na naše pitanje "Šta je ono što ćete poručiti mladim filmskim stvaraocima?", šaljivo je rekao: "Zapravo, pustiću njih da postavljaju pitanja". Ovakav odgovor u potpunosti korespondira sa načinom njegovog rada, jer Dijazovi filmovi pred gledaoca postavljaju suočavanje, sugerišu na egzistencijalna pitanja, te bude odgovornost i pozivaju na preispitivanje sveta i moralnih načela svakog u gledalištu. Njegovi filmovi zaobilaze komercijalizovana obeležja savremene kinematografije i u refleksiji crno-belog filma ukazuju na važnost prostora, prirode i čoveka kao deo nje.

Dijaz je ljubav prema filmu razvio još u najranijem detinjstvu, ali kao i svaki umetnik, i sam je u drugim stvaraocima pronalazio inspiraciju, gradeći vlastiti izraz. Ko su bili vaši filmski uzori?

- Najveće inspiracije za mene bili su veliki filmski stvaraoci poput Tarkovskog. Rekao sam sebi - Ako ikada budem pravio film on se mora držati određenih standarda. - Obećao sam sebi da ću raditi filmove koji će sadržati ljudsku snagu, borbe, i prikazivati različita stanja.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

U Vašem radu možete se uočiti veliki uticaj ruske klasične književnosti. I sami ste isticali da u delima Dostojevskog i Tolstoja pronalazite inspiraciju. Šta je ono što vas u njihovim delima pokreće i budi stvaralačku misao?

- Odrastao sam uz oca koji je veoma voleo rusku književnost. Od najranijeg detinjstva sam bio u kontaktu sa njihovom literaturom, jer smo imali dosta ruskih autora u kućnoj biblioteci. To me je inspirisalo da ih kasnije, što više otkrivam i pronalazim inspiraciju. Njihov realizam. Ljudska stanja koja je Dostojevski tako dobro opisivao. Psihološka stanja, borba čovekovog uma.

Za film "Žena koja je otišla", koji se prikazuje na Kustendorfu osvojili ste Zlatnog lava. Koliko vam priznanja znače?

- To je afirmacija naše borbe za film. Ja pravim jako druge filmove, a ovo je kao da vam je neko nakon dugog zalaganja zahvalio na nečemu čemu ste posvetili pažnju i želeli da time nešto poručite. Pravim filmove zbog poruke, borbe, ne nagrada kao takvih.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)