Krsna slava: Praznik koji okuplja porodicu

Obeležavanje slave, jedna je od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, a njen nastanak vezuje se za istoriju i mitologiju Srba, jer su pre prihvatanja hrišćanstva bili mnogobožački narod.
Naime, svaki dom je imao svog zaštitnika i domaće božanstvo, koje je štitilo ukućane i svakog ko uđe u dom. Tradicija proslavljanja slave prvenstveno se vezuje za ljubav prema najbližima, te okupljanja svih članova porodice, najbližih prijatelja i rodbine.

Datum objave: 20.11.2013. - 12:40:00


(Foto: wordpress)

Sin Stefana Nemanje, Sveti Sava, mnogobožačke idole, zamenio je velikim svetiteljima pravoslavne crkve, koji su na taj način zamenili mnogobožački pogled na svet, a jednako bili zaštitnici i pomoćnici srpskih domova. Tako nastaje krsna slava.
Značaj slave ostala je jedina neprekinuta tradicija kod Srba od vremena pokrštavanja do danas.

Kada jedan dom, jedna porodica, počinje da slavi krsnu slavu?

Slava se prenosila i nastavljala sa kolena na koleno sa oca na sina tako, da se danas može lako zaključiti koje su porodice sa istim prezimenima od jednog pretka, samo po tome koju slavu slave. Ukoliko slave istu slavu onda su od istog pretka, ali su se tokom vremena i raseljavanja udaljile jedne od drugih, i postale nepoznate .

Pripreme za slavu
Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi počinju pripreme kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se rasprema, čisti i sređuje. Ukućanima, deci naročito, kupuje se ponešto novo, od odela, da to "ponove" na dan slave. U kući vlada svečana atmosfera, vedro duhovno raspoloženje i radost u iščekivanju slave.

Pozivanje na slavu
U nekim našim krajevima, gosti se na poseban način pozivaju na slavu. Domaćin ili neko od mlađih, ode u kuću onoga koga želi pozvati, ili koga godinama poziva, i uz prigodan razgovor, pozove prijatelja na slavu. Negde se uoči slave, u kuće koje se pozivaju, šalje lepinja ili manji hleb koji se peče za slavu, i na taj način gosti se pozivaju na slavu. Negde se, opet kaže: "na slavu se ne zove". Ispravno je i jedno i drugo, ali dobro je, na nekoliko dana pred slavu, potsetiti svoje prijatelje i zvanice, i u znak pažnje i poštovanja pozvati ih na slavu. To se danas može učiniti i telefonom, mada je prikladnije i učtivije to učiniti lično i neposredno.

Tri simbola obeležavanja slave jesu slavski kolač, žito i sveća.

Slavski kolač
Na jedan dan uoči slave domaćica mesi slavski kolač. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna. Testo se zakuvava sa vodom, i dodaje se malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što skraćeno i prevedeno znači: Isus Hristos pobeđuje. Sam kolač simvoliše Hrista koji je hleb života, a vino, kojim se preliva, simvoliše krv koja je tekla iz Hristovih rana. Posle sečenja kolača, kolač se iseče na kriške kao hleb. Najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.

Slavska sveća
Za slavu se kupuje veća sveća, po mogućstvu od pravog voska, obično dužine 50 -60 sm, može i veća, ili manja, zavisno od prilika i mogućnosti. Ona se stavlja u čirak (svećnjak) i posebno ukrašava, Sveća se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simvolizuju svetlost nauke Hristove. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko santimetara do svećnjaka, sveća se gasi na sledeći način: Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se sveća i čirak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, i tu stoji do sledeće godine, i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi.

Slavsko žito
Uoči slave domaćica priprema slavsko žito - koljivo ili panaiju. Slavsko žito se kuva od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna. Jedan kilogram ili pola kilograma žita (zavisno od broja gostiju), ukuva se u čistoj vodi, zatim se procedi i malo prosuši. Prosušeno žito se, zatim, melje. U samleveno žito dodaje se šećer, mleveni orasi, malo vanilin šećera i malo morskog oraha radi lepšeg ukusa. To se stavlja u neku plitku činiju ili tacnu, lepo oblikuje , i po površini se pospe šećerom u prahu ili mlevenim orasima.

 "Dizanje slave"
U nekim krajevima se samo nosi žito u crkvu na osvećenje, a domaćin reže i lomi kolač kod kuće sa svojim ukućanima i prijateljima. Taj svojevrsni narodni svešteni obred se u narodu naziva "dizanje slave". On se vrši na sledeći način:
Svi prisutni se okupe oko stola na kome je slavski kolač, žito, sveća i vino u čaši. Domaćin se prekrsti, pomene Boga i svetitelja koga slavi, celiva slavsku sveću i upali je. Onda "dolibaša" (gost koji stoji u prednjem čelu, obično stariji i otmeniji gost), prekrsti se, okadi ikonu, kolač, žito, sveću i domaćina, predaje mu kadionicu, koji okadi sve prisutne koji se kako koga kadi klanjaju i pobožno krste.

Preslava - Pojedina sela i gradovi imaju svoju slavu koja se zove preslava ili zavetina. Oni su uzeli jednoga svetitelja ili praznik i preko njega se mole Bogu za svako dobro i napredak. Zatim se mole Bogu da ih čuva od bolesti, poplava, suše, grada, zemljotresa i drugih nepogoda i nesreća.

Izvor: svetosavlje