Film je sniman po scenariju Nastije Korkije i Mihaila Buškova u okolini Beograda, Bora, Perleza, i na drugim lokacijama, avgusta i septembra 2024. godine, a realizovan je u koprodukciji produkcijskih kuća Tam Tam (Nemačka), Totem (Francuska), i Art & Popcorn (Srbija).

„Kratko leto“ je lična i intimna priča sedmogodišnje Kaće pre polaska u školu, u vreme dok njeni baba i deda balansiraju na ivici razdvojenosti. U pozadini ove priče je pokušaj da se razume rusko društvo u toku Drugog čečenskog rata i terorističkih napada 2004. godine, kroz poetsku studiju o detinjstvu.

Producent Miroslav Mogorović izjavio je povodom premijere: „Posebno sam srećan što Centar za filmsku umetnost Art & Popcorn i dalje otkriva i podržava nove mlade autore, dajući im prostor i podršku da razviju svoj umetnički izraz. Verujem da je jedna od najvažnijih uloga produkcije upravo ta - da talenat dovede do publike na način koji je dostojan njegove autentičnosti i snage. Takmičarski program “Dani autora” u Veneciji, najbolja je pozornica za takvu vrstu susreta sa svetom. Siguran sam da će „Kratko leto“, nakon svetske premijere u Veneciji, nastaviti svoj festivalski život širom sveta i osvojiti pregršt priznanja koja zaslužuje.“

Glavnu ulogu u filmu tumači ruska glumica Maja Pleskovič koja živi u Beogradu, dok ostatak glumačke postave čine renomirani ruski glumac Aleksandar Feklistov, Jakov Karihaljin, Aleksander Karpušin, i srpski glumci Vesna Jovanović i Stojša Oljačić. Značajan deo ekipe filma čine ruski emigranti, dok su u stvaranju filma učestvovali i kostimografkinja Marija Janošević i dizajnerka filmske maske Jasmina Mina Lilić iz Srbije.

Rediteljka filma Nastija Korkija je o filmu rekla: „Nadahnuta mojim detinjstvom, ova priča govori o tome kako sam očajnički i bezuspešno pokušavala da spasem svoju porodicu od raspada. Kako sam pokušavala da sačuvam bar uspomenu na srećna vremena kroz “tajne” – cveće pod komadićima stakla skrivenim u zemlji. Ovo je priča o detinjstvu u leto 2004. i odražava rusko društvo početkom 21. veka: prva dva Putinova mandata, rat u Čečeniji, i terorističke napade – sve što se sada vidi iz drugačije perspektive i što se mora ponovo razmotriti, proceniti“.

U najavi programa Dani autora u Veneciji, film je opisan rečima: „Još jedna umetnica u egzilu takođe se bavi ponovnim promišljanjem prošlosti – ruska rediteljka Nastja Korkija, koja trenutno živi u Nemačkoj. U filmu Kratko leto, priči o letu koje naizgled protiče mirno, rat ostaje u pozadini, ali film pokazuje kako on može prodreti u svaki kutak života, menjajući najbliže odnose i nagrizajući čak i one koji su delovali neuništivo.“

Nastija Korija je rediteljka ruskog porekla koja živi u Nemačkoj. Diplomirala je filologiju na Moskovskom državnom univerzitetu, a režiju studirala na Moskovskoj školi novog filma kod reditelja Bakura Bakuradzea, i na Kubi, u EICTV master-radionici Vernera Hercoga. Magistrirala je dokumentarnu režiju u programu DocNomads Erasmus, ponuđenom na konzorcijumu tri univerziteta u Portugaliji, Mađarskoj i Belgiji.

Njen dokumentarni film “GES-2” imao je premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji 2021, a prethodni filmovi su prikazani na DOK Leipzig, True/False, Sheffield DocFest, u Muzeju Metropoliten u Njujorku, i drugim festivalima. Režirala je i producirala reklame za Google, TV Rain, Roche, koje su nominovane i nagrađene na Cannes Lions, Clio Awards, The Webby Awards.

Pre nego što je snimljen, film „Kratko leto“ je predstavljen na platformi When East Meets West na Tršćanskom filmskom festivalu, osvojio je dve nagrade i izabran za PopUp Film Residency u Parizu.

Film „Kratko leto“ su podržali brojni fondovi iz Nemačke i Francuske, MEDIA Kreativna Evropa, kao i Filmski centar Srbije i Program filmskih podsticaja Republike Srbije. Producenti su: Natalia Drozd, Andrea Schutte, Dirk Decker, Berenice Vincent, Miroslav Mogorović i Stefan Mladenović, koji je i izvršni producent filma.

Zvanična selekcija 22. izdanja Dana autora predstavlja svetske premijere filmova koji dolaze iz različitih konteksta, geografskih prostora i umetničkih senzibiliteta, ali koje povezuje urgentna potreba da ispričaju priče o vremenu u kojem živimo - obeleženom ratovima, sukobima oko identiteta, tehnološkim promenama i migracijama – ali i ispunjenom pobunom, željama, sećanjima i činovima ljubavi. Deset filmova u takmičarskom programu čini politički i emocionalni atlas koji povezuje Liban i Grčku, Italiju i Meksiko, Iran i Španiju, futurističku Keniju i Rusiju iz sećanja onih koji su je napustili i nikada se nisu vratili.