Komadom Milene Marković Atelje slavi 60. rođendan

Deca radosti su poetska drama u kojoj autorka obrađuje temu smene generacija u proteklih 60 godina kolektivne istorije jednog društva, temu rokenrola i "večne mladosti". Rediteljka Trišić svojom predstavom donosi priču o stradanjima generacija, o igri života i smrti, o tugi i radosti.

Deca radosti su između komad o generaciji oslobodilaca, graditelja i generaciji koja rađa i proizvodi. Ta generacija nadživljava svoju decu. Deca radosi su deca pioniri, deca koja slave dan mladosti i dan republike, deca koja otkrivaju rokenrol i deca koja stvaraju reokenrol, deca koja odrastaju odlaze u ratove i umiru kao heroinski zavisnici.

Drama i predstava Deca radosti su neka vrsta artikulacije našeg kolektivnog sećanja i emocije o prošlom vremenu koje ostavlja trag u našoj sadašnjosti. I postavlja pitanje o sistemu vrednosti koji je stvorio nešto toliko monumentalno kao što su infraksturura jedne zemlje i rokenrol kultura, a uništio je nešto bazično kao što je život svojih potomaka.

Rokenrol se nudi kao filozofija života, kao princip, kao pesnički izraz, kao jedan sistem vrednosti koji se i stvarao u tim poratnim generacijama, koji se razvijao u različitim pravcima i koji je bio potrega za smislom i lepotom na određeni način. Rokenrol je na neki način postao trans generacije.

Deca radosti nikako ne mogu biti okarakterisana kao neka biografska ili istorijska drama.
Reč je o poetskoj drami, epskom narativu koji obrađuje temu pesništva, rokenrol pesništva i njegogovog uzroka, konteksta koji ga stvara i konteksta koji ga guši i pretvara u sećanje.