Koliko sedenje loše utiče po naše zdravlje

Mnoga istraživanja su još jednom dokazala koliko je dugo sedenje nezdravo po naš organizam, ali su uporedili i koliko stajanje bolje utiče na naše zdravlje.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 22.1.2014. - 14:20:00


(Foto:shutterstock: ollyy)

Provođenje dosta vremena u sedećem položaju je očigledno loše po naše zdravlje, a pojedina istraživanja ukazuju na to da osobe koje po ceo dan sede u proseku žive dve godine kraće od osoba koje su aktivnije.

Zašto je sedenje tako štetno? Jedna stvar koju ono čini jeste menjanje načina na koji naše telo izlazi na kraj sa šećerom. Kada jedemo, telo razlaže hranu u glukozu, koja se onda uz pomoć krvi transportuje do drugih ćelija. Glukoza predstavlja ključno gorivo, ali kontsantno visoki nivoi povećavaju rizik za dobijanje dijabetesa i srčanih bolesti. Pankreas proizvodi hormon insulin kako bi nivoe glukoze vratio u normalu, ali koliko to telo efikasno čini zavisi od toga koliko smo fizički aktivni.

Jedno istraživanje pokazalo je da sedenje satima u jednom položaju može da dovede do raka, gojaznosti, dijbabetesa tip 2, kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti.

Takođe ostavlja značajne posledice po metabolizam. Negativno utiče na krvni pritisak, trigliceride, dobar holesterol, šećer u krvi i na nivoe leptina, hormona za apetit - sve su to biomarkeri za gojaznost i kardiovaskularne bolesti.

Sedenje sabotira i limfni sistem koji pomaže telu da se brani od infekcija. Limfni sudovi, koji dreniraju otpadni materijal stvoren usled infekcije, nemaju pumpu poput srca; njih kontrolišu ritmične kontrakcije u mišićima vaših nogu. Dakle, dok sedite, limfni sistem ne može da radi svoj posao.

Dokazi koji potvrđuju da je stajanje zdravije od sedenja prvi put su se pojavili pedesetih godina prošlog veka, kada je jedna studija poredila konduktere (koji stoje) i vozače autobusa (koji sede). Ova studija je pokazala da su kondukteri imali skoro dvaput manji rizik od dobijanja bolesti srca od vozača.

Od tada, produženi periodi sedenja povezivani su ne samo sa kontrolom glukoze u krvi, već i sa znatno smanjenom aktivnošću enzima pod imenom lipoprotein, koji razlaže masti u krvi i čini ih dostupnim kao gorivo za mišiće.

Dr Bakli smatra da, iako vežbanje ima dokazane prednosti, našim telima je potrebna konstantna aktivnost mišića koju stajanje pruža. Prostim kretanjem pomažemo telu da održava nivoe šećera u krvi.

Međutim, stajanje na poslu nije opcija za sve ljude, tako da naučnici predlažu pravljenje malih izmena poput stajanja dok pričamo telefonom ili odlaska do kolege radi razgovora umesto slanja mejla. I naravno, uvek je bolje ići stepenicama nego liftom.

Nije lako uvesti dodatne sate kretanja u vašu svakodnevu rutinu, jer se većina poslova svodi na stolicu, sto i kompjuter. Ali prekidanje beskrajnog sedenja, čak i na nekoliko minuta, može da bude velika razlika. Ključni enzimi će se pokrenuti, krv će prostrujati, um i mišići će se istegnuti.