Kaliopi: Muzika je moj melem

Kaliopi Bukle, makedonska umetnica raskošnog vokala u intervjuu za Naxi portal deli utiske sa održanog koncerta u čast gripe "Index", najavljuje regionalnu turneju "Melem", oživljava neke fotografije iz detinjstva kada je najbližim članovima porodice njena pesma bila lek i otkriva zašto je u današnjem vremenu ženama teško da budu i istraju kao vučice.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 14.10.2013. - 12:00:00

(Foto: Naxi media)

Kaliopi je nastupila kao jedna od učesnica tradicionalnog koncerta "Indexi i prijatelji" u beogradskom Sava Centru, a svojom emocijom, vokalom i harizmom izmamila je ovacije publike. Dama koja ovaj koncert opisuje kao ostvarenje sna objašnjava kako je doživela ovo veče:

 - Bio je pravi užitak pevati upravo zbog publike. Koncept je bio takav da smo izlazili na scenu bez najave, pa se aplauz kako je postajalo jasnije ko se nalazi na sceni širio, da bi se na kraju nastup završio ovacijama, a to je najveće prizanje koje jedan pevač može da dobije. Njihova energija je ono što vas pokreće na sceni. Morala sam da skupim još malo snage kada sam videla legende iz grupe "Index", te divne ljude uz čiju sam muziku odrasla i čije pesme i danas rado slušam. Neverovatno mi je da evo, već sedam godina živim svoj san pevajući sa Indeksima. To je magično iskustvo - dokazali smo da muzika nema granica, jer nas je sve ponovo okupila na jednom mestu.


(Foto: Naxi media)

U toku je priprema vaše turneje "Melem", nazvana po istoimenom albumu. Kakva je zamisao i šta publika može očekivati?

 - Jedva čekam da krenemo. 10. novembra smo u Beogradu i taj koncert biće od posebnog značaja za mene. Pevaćemo u Tuzli, Sarajevu, Zenici, pa u Beogradu, nastavljamo za Zagreb, da bi se ponovo vratila u Skoplje gde ću održati poslednji koncert u sklopu turneje. Pored novih pesmama pevaću i stare i zaista sam jako uzbuđena. Nastupi uživo pred publikom su najintimnija ispovest. To je ono najlepše i nestrpljiva sam da saznam koje to pesme ostavljaju najveći utisak na publiku. Kada se svira uživo to je jedan poseban doživaljaj, ne samo za nas izvođače već i za publiku.

Da li će se na sceni pojaviti i neko od vaših kolega?

- Da, biće iznenađenja ali još uvek ne želim da otkrivam kako će to izgledati. Mislim da je teško moj opus postaviti u nekih dva sata koliko traje koncert. Kada sam razmišljala o koncertu rekla sam sebi da dugujem publici jedan celovečernji koncert u kojem ću sama istrajati, mada biće trenutaka koji će biti iznenađujući i vredni za publiku. Ipak, mislim da je moja dužnost da sama istrajem u tom koncertu.

Da li ćete pevati neki od makedonskih tradicionala?

 - Da. (smeh) To je neizbežan trenutak, jer ne mogu pobeći od svojih korena. Postoji deo moje karijere koji je beogradska publika propustila, a on je vezan za period od 1999. godine kada sam se vratila u Makedoniju i tamo snimila par albuma na makedonskom. Tada su nastali zaista veliki hitovi, koji se danas svrstavaju u evergrin makedonske muzike. Među tim pesmama ima par koje imaju etno prizvik i mislim da ću i njih otpevati.


(Foto: Danco Stefkov)

Poznati ste kao interpretator koji uživa u nastupima pred publikom ne štedeći emocije. Koliko uživate u interakciji sa publikom?

 - Kada sam bila devojčica od 4-5 godina i kada bih otišla u goste ili bi oni došli kod nas, uvek su mi govorili: "Hajde Opi, zapevaj nam nešto!" Tada bi nastajala neka neobična tišina i svi stariji ljudi koji bi se u tom trenutku raspravljali, vodili razgovore ili šalili prestajali bi sa tim i slušali moje pevanje. Tada nisam shvatala zašto je to bitno i koja je težina svega toga. Nikada mi nije bilo važno da me ljudi hvale, jer meni je bilo lepo dok pevam. I danas datiraju fotografije iz tog perioda. Setim se tih lica i sada mi je jasna težina njihovih emocija. Shvatam koliko im je to značilo i verujem da su u tih par minuta moju pesmu uzimali kao lek. I danas, kada publika ode sa mog koncerta imam osećaj da sam im prenela sve ono što meni život znači. Zato su mi ti koncerti jako bitni.


                                                        "Nastupi pred publikom su najintimnija ispovest."


Da li mislite da ste albumom "Melem" dostigli najveću umetničku zrelost i pokazali najjače emocije koje jedna žena poseduje?

 - Veoma bitna stvar je što mene Romeo jako dobro poznaje. Zna sve moje uspone i padove, bol i sreću. On me je upoznao kao devojčicu koja je vremenom prerasla u ženu i sazrela uz njega. Romeo je veoma iskusan čovek koji prepoznaje emocije u ljudima i mislim da je to doprinelo što su pesme sa novog albuma takve. Između nas dvoje postoji veliko poverenje, a nove pesme su rezultat toga.

Rekli ste da mnogi vašu muziku doživaljavaju kao lek. Šta je melem za vaš dušu kada ste izvan pozornice?

 - Definitivno je to muzika. Ona me je lečila svih ovih godina i nije dozvolila da se razbolim. Ona je bila moj melem kroz sve životne neuspehe i patnje. To što me ljudi doživljavaju medijski i imaju veliko poštovanje prema meni kada se nalazim na pozornici, ne znači da sam savršena i da mi uvek u životu teku "med i mleko", te da u svakom trenutku mogu nasmejana da izađem na pozornicu i zapevam. Ipak, muzika je kroz ceo život moja oaza mira i moje utočište. Ništa manje nije bitno imati prave prijatelje. Onaj dobar, istinski svet koji vam ne da da potonete. I naravno, moja publika i ljubav koju mi pružaju.

                                                                "Biti vučica je ne samo put opstanka,
                              već jedan skriveni vapaj žene koja pokazuje da može biti dovoljno jaka i neustrašiva
                                                                        da prevežiđe sve neprilike,
                                                   ako joj se dozvoli da voli i da bude ono što jeste - žena."



(Foto:  Ivana Tasev)

Da li to znači da su emocije ipak ono što vam je najbitnije u životu i da uživate u "malim stvarima koje život znače"?

- Ja se celog života radujem malim stvarima, drugačije ne umem. Meni je dovoljno ono što mi je bog dao u životu. Ne postoji više od toga. Biti blagoslovljen darom, kao što je ovo što ja imam - glas, muzikalnost i sreća da budem okružena ljudima koji je me vole je najveća nagrada. Mislim da bih bila kažnjena kada bih se zatvorila u četiri zida i čuvala taj dar samo za sebe.

Da li je pred ženu modernog doba postavljen zadatak da bude vučica? Koliko je danas teško biti hrabra i istrajna , a opet ne izgubiti ljupkost i ženstvenost koja nam je po prirodi data?

 - Mi smo žene stvarno veliki borci, a u biti veoma nežne i krhke prirode. Čak i one koje se u društvu pokazuju nekom posebnom jačinom i manifestovanjem čvrstih odluka jesu krhke. To proizilazi iz njihove mimike, gestikulacije. Iako se trude da ostave utisak jakih, to su najnežnije žene. Što više manifestujete svoju jačinu, vi prikrivate svoju slabost. U ovom današnjem vremenu gde se gubi poštovanje pravih vrednosti mislim da je jako teško ostati ženstven, mek i nežan, a verujem da je to ono što muškarci žele da vide u svakoj ženi. Ipak, danas se sve poremetilo, jer su parametri međusobnih odnosa otišli u nekom drugom smeru. “Vučiča” je pesma koja apsolutno govori o tome, ali na jedan drugačiji način. Kada sam prvi put čula tekst, nisam mogla ni da zaplačem, iako su me preplavile emocije. Romeo me je kroz nju suočio sa velikom istinom. Biti vučica je ne samo put opstanka, već jedan skriveni vapaj žene koja pokazuje da može biti dovoljno jaka, neustrašiva da prevažiđe sve neprilike, ako joj se dozvoli da voli i da bude ono što jeste - žena.