Kako školjke prave bisere?

Evo odgovora kako nastaje jedan od najlepših darova prirode.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 28.4.2014. - 10:30:00


(Foto:bigstock/silvae)

Pre otprilike 4.000 godina jedan kineski ribar, da bi utolio glad, odlučio se da otvori nekoliko morskih školjki i tako je verovatno postao prvi čovek koji je otkrio bisere.

Biseri su sazdani od potpuno iste sedefaste materije od koje se sastoji unutrašnja podloga ili "postava" školjke — ostrige. Ostrigino telo je veoma nežno, da bi ga zaštitila od povreda, ona luči tečnost koja je istog sastava kao biser i njome oblaže unutrašnjost svoje zaštitne ljušture o koju se oslanja telom. Čim u unutrašnjost jedne školjke upadne nešto što njeno telo može da povredi, recimo zrno peska, ostriga ga odmah oblaže sa nekoliko slojeva sedefaste materije kojom oblaže i unutrašnjost svoje ljušture, pa zalutalo zrno pijeska postaje biser. Kada se sve to odigrava sasvim prirodno, biser može da bude savršeno oblikovan.

Čovek je, međutim, pronašao kako da pomogne ostrigi u pravljenju bisera: treba samo da ubaci fino zrnce peska ili komadić sedefa u ostrigu.

Posle dve ili tri godine, kada izvadi ostrigu iz vode i otvori je, vadi iz nje pravi biser. Taj postupak se naziva gajenje bisera i obično ne donosi tako savršene bisere kao što su prirodni. U Japanu su, međutim, pronašli način za proizvodnju savršenih oblika "odgajenih bisera". Materija koja podstiče ostrigu na stvaranje bisera ubrizgava se neposredno u ostrigino telo. To je veoma osetljiva i delikatna hirurška intervencija koja zahteva krajnju pažnju i veštinu, jer se ostrigino telo ne sme ni najmanje povrediti. Najveći biser koji je do danas pronađen bio je dugačak oko 5 cm, sa obimom od preko 10 cm.