Kako prestati da ugađate svima i naučite da stavite sebe na prvo mesto?

Ko su ljudi koji ugađaju drugima?

Osoba koja ugađa drugima uvek stavlja potrebe drugih ispred svojih. Često je ljubazna, susretljiva i empatična, ali teško izražava sopstvene želje i granice. Takvo ponašanje može biti povezano sa niskim samopouzdanjem, potrebom za prihvatanjem i željom da se izbegne konflikt. U nekim slučajevima, može biti povezano i sa određenim mentalnim stanjima, poput anksioznosti, depresije ili zavisničkog ponašanja.

Znakovi da previše ugađate

Ugađate ljudima ako:

Teško govorite „ne“ i osećate krivicu kada to učinite.

Često se izvinjavate, čak i kad niste krivi.

Prihvatate obaveze koje ne želite.

Osećate da morate da zaslužite ljubav i prihvatanje.

Potiskujete sopstvena osećanja i slagate se s drugima da biste izbegli sukob.

Zanemarujete sebe da biste ispunili tuđa očekivanja.

Zašto ugađamo drugima?

Neki od čestih uzroka su:
 

Nisko samopouzdanje – verovanje da ne zaslužujemo prioritete.

Strah od odbacivanja – bojazan da će nas drugi manje voleti ako ne ispunimo njihova očekivanja.

Perfekcionizam – potreba da sve bude savršeno, uključujući i tuđe mišljenje o nama.

Traume iz prošlosti – ljudi koji su doživeli zlostavljanje često uče da „umire“ druge kako bi izbegli konflikte.

Potreba da budemo voljeni i vredni – ugađanje kao sredstvo da se osećamo prihvaćeno.

Kako ugađanje utiče na vas

Iako pomažete iz dobrih namera, takvo ponašanje može ostaviti negativne posledice:

Bes i frustracija – jer radite protiv svoje volje.

Stres i anksioznost – zbog stalnog pritiska da udovoljite svima.

Iscrpljenost – ostaje vam malo energije za sopstvene ciljeve.

Gubitak autentičnosti – prestajete da budete iskreni prema sebi.

Površni odnosi – ljudi vas mogu uzimati zdravo za gotovo i prestaju da cene vaše napore.

Kako prestati da ugađate drugima?

Postavite granice

Naučite da prepoznate i komunicirate svoje granice jasno i bez izvinjavanja.

Počnite od malih „ne“

U početku odbijajte manje zahteve i vežbajte da izražavate sopstvene stavove.

Odredite prioritete

Fokusirajte se na ono što vam je važno i zapitajte se – da li ovo zaista želim da uradim?

Vežbajte pozitivni unutrašnji dijalog

Podsećajte sebe da imate pravo na svoje vreme, energiju i emocije.

Uzmite dodatno vreme za donošenje odluke

Ne odgovarajte odmah. Kratka pauza može vam pomoći da bolje procenite da li zaista želite da kažete „da“.

Prepoznajte manipulaciju

Ako neko stalno traži, a nikada ne daje, zapitajte se da li taj odnos ima ravnotežu.

Recite „ne“ bez izgovora

Ne pravdajte se – „ne“ je dovoljno. Objašnjenja često vode u novu manipulaciju.

Zapamtite da odnosi treba da budu uzajamni

Ako u vezi samo vi dajete, a ništa ne dobijate zauzvrat, vreme je za promenu.

Budite ljubazni kad vi to želite

Ne morate da prestanete da budete dobri – samo radite to iz pravih razloga, ne iz straha.