Studijsku verziju Rundek je objavio na solo prvencu “Apokalipso” (1996), nakon koga je usledio drugi album “U širokom svijetu” (2000), koji je objavljen pred njegovo premijerno koncertno predstavljanje pred našom publikom, kada je, po njegovoj oceni, vladala “izuzetna energija”.

“Naši koncerti uvek su, ovde u Beogradu, bili izuzetno uzbudljivi. Uvek su ih ljudi dočekivali s puno interesa. I pored ovog dodatnog konteksta da sam ja zapravo prvi muzičar iz Zagreba koji je došao da svira u Beogradu, čini mi se da je sama svirka ispunila očekivanja, da je i događaj potpuno na tragu onoga što je bilo ranije. Bilo je neponovljivo kao što je uvek i bilo”, rekao je tada Rundek Glasu javnosti.

Za koncerte je vladalo izuzetno interesovanje publike i medija, a gostovali su violinistkinja Ana Đokić (Orthodox Celts) i perkusionista Papa Nick, dok je Rundek na bis u čast Milana Mladenovića (1958-1994) izvodio pesmu “Ona se budi” Šarla Akrobate. Kritičar Vremena Dragan Kremer kasnije je pisao da se Rundek “našoj publici najzad vratio izvanrednim koncertima (dva puta SKC plus na talasu opravdane euforije, treće veče u Hali sportova)”.

“Tada fizički teško dostupan publici u Srbiji, CD Apokalipso isprva nije bio naročito zapažen ovde, a pošto je i Darkov sledeći, izvrstan U širokom svijetu (2000) zapravo dovršio stilsku putanju Haustora, sva nakupljena naklonost sa zadrškom je erupciju imala kad je Rundek među prvima spolja posle Miloševićevog pada došao da održi koncerte u Beogradu”, primetio je Kremer.

Igrom slučaja, 20 godina kasnije, Darko se otisnuo u novu muzičku pustolovinu, sada kao Rundek & Ekipa, objavivši početkom decembra dvostruki EP “Brisani prostor” (Menart/Long Play), sa koga su se izdvojili singlovi “Unutarnji glas”, “Tko su svi ti ljudi” i nedavno “Mila”.