Naravno, ne postoji idealan način da utvrdite koliko je neko inteligentan. Ipak jedan filozof kaže da se sve svodi na osnovni osećaj odgovornosti.

Prema Julianu de Medeirosu, filozofu i predavaču političke teorije na Univerzitetu Kent u Velikoj Britaniji, koji često deli svoje ideje i komentare na TikToku, gdje je poznat kao @julianphilosophy jedno jednostavno ponašanje otkriva nivo nečije inteligencije. U jednom od svojih videa, de Medeiros se bavio temom kako proceniti nečiju inteligenciju.

U svom videu, pominje poznatu izreku Ernesta Bevina, britanskog političara i lidera sindikata iz 1920-ih do 1940-ih: "Neinteligentni ljudi uvek traže žrtvene jarce." De Medeiros je tvrdio da ljudi koji odbijaju da preuzmu odgovornost obično nemaju introspekciju.

"Znak da neko nije baš inteligentan je to što uvek mora da krivi druge ljude za svoje probleme," rekao je de Medeiros u svom videu. "Nikada nije nešto što su oni uradili, uvek je kriv neko drugi."

Ovakvi ljudi su, nažalost, sveprisutni, posebno u trenutnoj političkoj klimi koja sve probleme pripisuje manjinama, ili kod roditelja koji su otuđeni od svoje odrasle dece jer ne žele da preuzmu odgovornost za svoje greške.

Izbegavajući preuzimanje odgovornosti, ovi ljudi takođe izbegavaju rast, rekao je de Medeiros. "Pametan čovek je introspektivan, samokritičan i želi da raste," dodao je. "Ali neinteligentan čovek krivi druge, krivi svet, uvek mora da ima neprijatelja."

Ovo dalje smešta celo pitanje uklanjanja "socijalno-emocionalnog učenja" iz škola u novi kontekst, jer upravo te veštine emocionalne inteligencije nedostaju.

Psihologija kaže da su samosvest i introspekcija zapravo pokazatelji inteligencije. De Medeirosovo tumačenje može biti pomalo pojednostavljeno – mnogi ljudi izbegavaju introspekciju zbog traume, što ne znači da su neinteligentni. Ipak, postoji dugotrajni temelj za njegovu teoriju.

Psihologija kaže da su osobine poput samosvesti i introspekcije – sposobnost da budemo "samokritični", kako je de Medeiros rekao – zapravo pokazatelji visoke inteligencije. Sklonost ili potreba za samoćom, što je neophodan uslov za introspekciju, takođe se smatra pokazateljem visoke inteligencije.

Sve se svodi na radoznalost i promišljanje o sebi i svetu i to je ključni deo teorije višestrukih inteligencija, psihološke teorije koja tvrdi da inteligencija dolazi u različitim oblicima (kao što su lingvistička, matematička i vizuelno-prostorna). Među vrstama inteligencije u ovoj teoriji su intrapersonalna i interpersonalna inteligencija, koje se odnose na emocionalnu inteligenciju i – pogodili ste – odgovornost, introspekciju i samosvest.