Kada tuđi problemi postanu prevelik teret: Šta je zamor od saosećanja?

Pojam „zamora od saosećanja” prvi put je uveden u kontekstu medicinskih sestara, koje tokom radnog dana brinu o ljudima, pokazuju im razumevanje i empatiju, a ponekad i prisustvuju njihovim traumatičnim iskustvima.

Ovaj oblik iscrpljenosti ima dve glavne komponente. Prva je emocionalna iscrpljenost, dok je druga, koja se ne javlja uvek, posredna trauma, odnosno psihološko opterećenje koje nastaje posmatranjem tuđe patnje.

Međutim, rizik ne postoji samo kod medicinskih sestara. Zamor od saosećanja može pogoditi svakoga ko radi u profesiji koja podrazumeva brigu o drugima, emocionalno angažovanje ili suočavanje sa teškim iskustvima ljudi kojima pruža podršku.

Do njega može doći i van radnog okruženja, naročito ako veliki deo vremena provodite pružajući emocionalnu podršku bliskoj osobi ili posmatrajući kako prolazi kroz težak period.

Istraživanja sprovedena među medicinskim sestrama pokazala su da se zamor od saosećanja može ispoljiti na najmanje dva načina.

Prvi je emocionalna otupelost, koja se može posmatrati kao odbrambeni mehanizam. Kada ste preopterećeni tuđim emocijama i problemima, može se dogoditi da se nesvesno emocionalno distancirate kako biste se zaštitili od potpunog iscrpljivanja.

Drugi način ispoljavanja jesu fizički simptomi, koji mogu uključivati stomačne tegobe, umor i probleme sa spavanjem.

U istraživanju iz 2022. godine, medicinske sestre opisivale su ovo iskustvo na slikovit način. Jedna od njih nazvala ga je „drugačijom vrstom umora, maglovitim, dubokim i sveprožimajućim osećajem, poput boravka u oblaku ili umora nakon mamurluka”.

Druga je emocionalnu otupelost uporedila sa osećajem kao da je obavijena zaštitnim slojem koji odbija sve što joj drugi govore, pa njihove reči jednostavno ne dopiru do nje u potpunosti.

Nažalost, istraživanja pokazuju da zamor od saosećanja može da se pretvori u začarani krug iz kojeg nije lako izaći.

Emocionalna otupelost može dovesti do toga da počnete da prikrivate ono što zaista osećate. Spolja možete delovati brižno i saosećajno, dok iznutra više ne osećate istu empatiju kao ranije.

Takav osećaj udaljenosti od drugih može biti neprijatan i stresan, što dodatno pojačava iscrpljenost. Istovremeno, možete početi da preispitujete sopstvene vrednosti i karakter. Ako sebe doživljavate kao osobu kojoj je stalo do drugih, možda ćete se zapitati zašto više ne osećate toliku zabrinutost za nekoga ko prolazi kroz težak period. To može dovesti i do sumnje u sopstveni identitet.

Kako se izboriti sa zamorom od saosećanja?

Dobra vest je da nekoliko istraživanja, iako se razlikuju po kvalitetu, ukazuje na načine koji mogu pomoći u prevazilaženju ovog stanja.

Jedan od najvažnijih pristupa jeste razvijanje samosaosećanja. To podrazumeva da sebi pružite isto razumevanje i pažnju koje biste pružili nekome do koga vam je stalo, kao i da pronađete vreme za odmor od stalne brige o drugima.

To može značiti šetnju u prirodi, vežbanje svesne pažnje, fizičku aktivnost, čitanje, gledanje televizije ili druženje sa prijateljima. Važno je da pronađete aktivnosti koje vam pomažu da se opustite i ponovo uspostavite kontakt sa sopstvenim potrebama.

Iako sve ovo zvuči jednostavno, nije uvek lako sprovesti u delo, naročito kada ste već emocionalno iscrpljeni.

Jedan koristan trik jeste da zamislite kakav biste savet o brizi o sebi dali prijatelju do kog vam je veoma stalo. Zatim pokušajte da isti savet primenite na sebe. Ponekad nam je lakše da prepoznamo šta je drugima potrebno nego da sebi dozvolimo isto to.