Kada je dobro da se požalimo, a kada nam prigovaranje samo pogoršava raspoloženje?

Zašto nam prija da se izjadamo?

„Žaljenje može da bude korisno kada nam omogućava da iskažemo negativne emocije, prenesemo drugima kako se osećamo i započnemo proces rešavanja problema“, objašnjava Keri Kaniti, klinički zdravstveni psiholog.

Potiskivanje emocija takođe nije idealno. Istraživanja ukazuju na povezanost između dugotrajnog potiskivanja osećanja i različitih nepovoljnih ishoda, među kojima su problemi sa pamćenjem, lošiji odnosi sa drugima, pa čak i određeni zdravstveni problemi.

Ponekad nam je zato jednostavno potrebno da naglas kažemo šta nas muči. Posebno kada razgovaramo sa osobom koja nas zaista sluša.

„Kada neko sasluša naše iskustvo, to može da nam pomogne da se osećamo smirenije i povezano sa drugima, naročito kada ta osoba odmah ne pokušava da pronađe rešenje ili da nas ubedi da ne bi trebalo tako da se osećamo“, kaže terapeutkinja Sara Klouz.

Kada žaljenje počinje da nam šteti?

Žaljenje je deo svakodnevnog života, ali razlika između zdravog i nezdravog načina izražavanja nezadovoljstva često se krije u učestalosti.

Ako se gotovo svaka situacija pretvara u razlog za prigovaranje, možemo početi da obraćamo više pažnje na negativne stvari oko sebe. Kako objašnjava Kaniti, učestalo žaljenje može da doprinese negativnijem načinu razmišljanja i većoj usmerenosti na ono što nas ljuti ili plaši, što može dodatno da poveća nivo stresa.

Istraživanja povezuju stres sa povećanim lučenjem kortizola, hormona koji ima važnu ulogu u reakciji organizma na stres. Kada je stres dugotrajan, može uticati na san, krvni pritisak, metabolizam i druge funkcije organizma.

Osim toga, previše negativnosti može da utiče i na odnose sa ljudima.

„Bilo da je reč o partnerima, roditelju i detetu ili kolegama, stalna izloženost negativnosti može da dovede do toga da se ljudi povuku“, kaže terapeutkinja Meri Meklaflin. „Ako se svaki razgovor pretvori u žaljenje, ljudi će vremenom poželeti da prestanu da razgovaraju.“

Kako da sprečimo da žaljenje postane navika?

Realnost je da verovatno nikada nećemo potpuno prestati da se žalimo, a nema ni potrebe za tim. Povremeno izbaciti frustraciju iz sebe sasvim je normalno.

Važno je, međutim, da ne ostanemo samo na žaljenju.

Nakon što se požalite, pokušajte da se zapitate: „Da li se sada osećam shvaćeno i rasterećeno ili samo ponovo proživljavam istu frustraciju?“

Drugim rečima, da li vam razgovor zaista pomaže da se osećate bolje ili vas samo vraća u isti krug negativnih misli?

Korisno je i da obratite pažnju na reakciju svog tela. Kada smo fokusirani na neki problem, lako možemo da ostanemo u stanju napetosti i nakon što smo ga već ispričali. Ako, s druge strane, razgovor donese osećaj olakšanja i jasniju sliku o situaciji, verovatnije je da smo emociju zaista obradili, a ne samo dodatno podgrejali.

Pronađite ravnotežu

Ne morate da birate između toga da sve potiskujete i toga da se stalno žalite. Cilj je da pronađete ravnotežu između izražavanja onoga što vas muči i sposobnosti da sagledate širu sliku.

Jedan jednostavan način jeste da uz ono što vas nervira dodate i nešto pozitivno.

Na primer: „Danas sam baš umorna jer nisam dobro spavala, ali mi je drago što večeras idem na večeru sa prijateljima.“

Na taj način ne ignorišete ono što osećate, ali ne dozvoljavate ni da jedna negativna stvar preuzme ceo dan.

Ponekad nam je zaista potrebno da se izjadamo. Samo je važno da se posle toga zapitamo da li nam je lakše — ili smo se još više uverili da je sve loše.