Na konferenciji je najavljena premijera predstave koja je zakazana za 14. februar, dok će predstava pretpremijerno biti izvedena 12. februara u UK Vuk Stefanović Karadžić. Komad je inspirisan istoimenim romanom Irvina Jaloma, jednog od najčitanijih savremenih svetskih pisaca.

Čitav komad se odvija na dva plana, svesnom i nesvesnom, suočava nas sa onim o čemu se govori i onim što skrivamo, sa čovekovom potrebom da se podeli sa drugim bićem. U pitanju je priča o rađanju psihoanalize, o izdvajanju pojedinca iz mase, priča o susretu tri genijalna uma – Jozefa Brojera, Sigmunda Frojda i Fridriha Ničea – susretu koji će promeniti savremeno razumevanje čoveka.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Beč 1882, godina koju su u Evropi zvali i ,,godina opsesije“, godina kada kreće prvi tramvaj, kada se dešava Druga industrijska revolucija, ozbiljan početak suprotstavljanja mašina čoveku. To je trenutak kada naša religijska ubeđenja i sve ono sto su bile stege i konvencije tog veka počinju odjednom da dovode ljude do ozbiljnih bolesti, a da se pritom nije znalo zašto. Kasnije će se uspostaviti nešto sto mi danas zovem super ego ili naučene društvene opšteprihvatljive konvencije, govoriće o nagonima i između svega toga o egu koji je tu da zadovolji ove dve stvari da bi čovek bio zdrav i u ravnoteži. Mi se bavimo ovim delom ega, tj. kako napraviti balans i ravnotežu, istakao je reditelj Goran Jevtić govoreći o predstavi.

Ljubomir Bandović, tumači ulogu Jozefa Brojera:

Kada vam se ukaže prilika da igrate jednu istorijsku ličnost, pogotovo jednu ovako značajnu istorijsku ličnost, morate da nadomestite sve ono što ne znate ili poluznate o njoj. Prolazeći kroz taj proces, čovek dođe do zaključka da se otuđujemo jedni od drugih, što nas više ima. Umesto da smo usmereni jedni na druge, mi se otuđujemo i svako bi želeo svoj univerzum i svako zna da je poseban a ne zna zbog čega. U ovom komadu upravo saznajemo zbog čega smo posebni, da svako od nas ima svoju svetlu i mračnu stranu. Koliko si monarh toliko si i ubica, potencijala postoji za sve, samo je pitanje trenutnih okolnosti. To vreme je, u smislu okolnosti, bilo odlično da čovek počne da se vraća sebi. U vremenu u kome danas živimo i u onom koje nas očekuje, milism da će nas okolnosti glasnije prizivati sebi, a da bismo o sebi nešto saznali potreban nam je neko preko puta. Neko od poverenja. Mislim da je jedna od ključnih reči u ovom komadu poverenje.

Tematska okosnica komada je borba nagona i usvojenog superega, apsurd braka kao slobodnog izbora koji zatim postaje zatvor. Potreba da se stalno zanemaruje ono što imamo u potrebi da se poseduje zabranjeno i nedostižno. Da li je u ljudskoj prirodi samo da osvaja ili da i uživa u osvojenom. Da li ikada nesebično pomažemo drugima ili je naša istinska motivacija pomoć za samoga sebe. Gde čovečanstvo danas stoji stotinu godina posle Ničeove filozofije i Brojerove psihoanalize. Postoji li sloboda izvan slobode u odnosu na samog sebe, biti ja i istine? – samo su neka od pitanja koje postavlja ova predstava.

U predstavi igraju: Ljubomir Bandović, Goran Jevtić, Katarina Marković, Vanja Milačić, Sara Pejčić i Dimitrije Stajić.

Dramatizaciju bestselera Irivina Jaloma potpisuje Jordan Cvetanović.

Članovi autorskog tima su i asistent režije Patrik Lazić, scenografkinja Vesna Popović, kostimograf Stefan Đoković, kompozitor Draško Adžić, koreograf Miloš Isailović, i autor videa i animacije Nenad Dodić.