Ivan Bosiljčić: Ljudi će zaboraviti ER kada vide Urgentni centar

Ivan Bosiljčić, jedan od najpoznatijih domaćih glumaca, u eksluzivnom intervjuu za Naxi radio pričao je o tome kakva će biti nova serija Urgentni centar, koja će u septembru doživeti premijeru, otkrio nam je da ga nije opteretila činjenica što je lik koji tumači u američkoj verziji serije igrao Džordž Kluni, kao i zašto će ljudi više voleti Urgentni centar od ER-a.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave:23.6.2014. - 10:40:00


(Foto:Naxi media, autor: Željka Dimić)

Da li ste sada, po završetku snimanja serije Urgentni centar, zadovoljni onim što ste uradili?

- Veoma sam zadovoljan dosadašnjim radom. Urgentni centar detaljno obrađuje teme kakvih skoro nije bilo u serijskom programu na našim televizijama. Za takav požrtvovan rad i kvalitet veoma su zaslužni reditelji serije Stevan Filipovic, Dejan Zecevic i Milan Konjevic. Premijera se očekuje ovog septembra.

Lik koji igrate, u americkoj verziji seriji ER tumačio je Džordž Kluni. Da li vas je to opteretilo ili vam je pomoglo tokom snimanja?

- Bilo je toliko šala u vezi sa tim, međutim, čim bude krenula serija i kada publika bude videla da govorimo o društveno angažovanim temama, siguran sam da će zaboraviti ko je to ranije igrao. Ta uloga jeste proslavila Džordža Klunija, ali nisam se puno obazirao na taj podatak. Proučavao sam par epizoda serije ER i ono što sam video jeste da je stanje u zdravstvu Amerike devedesetih godina znatno bolje od situacije u Srbiji 2014. godine. Radnja naše serije smeštena je u sadašnjem trenutku, pa je i serija samim tim drugačija od ER-a.  Radeći na Urgentnom centru shvatio sa koliko muke srpski lekari rade svoj posao. Medicinski radnici daju svoje živote za pacijente, posebno mladi ljudi koji svakodnevno imaju priliku da odu u inostranstvo, gde bi u privatnoj praksi radili za dosta više novca, pa ipak, biraju da rade i da se usavršavaju u Urgentnom centru. Sve to samo da bi ostali uz svoj narod i u svojoj zemlji.

Koliko su vam saveti pravih lekara značili tokom rada na seriji?

- Kako bih se što bolje spremio za ulogu, bio sam na konsultacijama sa načelnikom Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj, doktorom Zoranom Radojičićem, kao i na obuci kod njihovog bolničkog psihologa. Cela ekipa glumaca imala je na raspolaganju pomoć medicinskih stručnjaka, lekara i hirurga. Bez obzira što u scenama nemam velike hirurške zahvate pošto igram pedijatra, prisustvovao sam operacijama zajedno sa kolegama. Pored mene, fantastičnu šestorku glumaca koji igraju u Urgentnom centru čine: Tamara Krcunović, Katarina Radivojević, Marko Janjić, Ivan Jevtović i Bojan Perić.

Kultni mjuzikl Pozorišta na Terazijama Cigani lete u nebo u maju je proslavio deset godina igranja. Takav jubilej za Ivana Bosiljčića bio je prilika da se priseti svojih glumačkih početaka u teatru, kao i da nam otkrije tajnu dugovečnosti ove predstave.

(Foto:Naxi media, autor: Željka Dimić)

- Kada sam pre dvanaest godina diplomirao, karijeru sam započeo u Narodnom pozorištu u Beogradu, a zatim sam, kako se repertoar povećavao, lagano prelazio u Pozorište na Terazijama. Jedna od mojih prvih većih uloga bila je upravo uloga Lojka Zobara u mjuziklu Cigani leta u nebo. Nastavio sam da igram i u drugim pozorištima, ali mi je baza bila Pozorište na Terazijama. Predstava Cigani lete u nebo je od samog početka bila veliki hit. Iako nije podržana od strane kritike, imala je izuzetnu podršku publike. Kada smo gostovali na festivalu u Ohridu 2006. godine, igrali smo pod vedrim nebom i tada su svi članovi ansambla shvatili o čemu ova predstava suštinski govori. To su zvezde, nebo, vatra, stepa i konji! Tada smo igrali pred četiri hiljade ljudi i to je bila možda jedna od najboljih izvedbi ikada. U Beograd smo se vratili promenjeni, čime je polet s kojim smo radili još više narastao, a takvu pozitivnu energiju i danas prenosimo na publiku. Kada me neko pita koja je tajna uspeha ove predstave, uvek kažem da on leži u osnovnoj ideji koju Maksim Gorki obrađuje u pripovetki Makar Čudra, a to je ideja slobode u svakom smislu- kaže Ivan Bosiljčić.
 
Možete li da sagledate svoju dosadašnju karijeru kroz predstave Cigani lete u nebo?

- Da, veoma praktično mogu da napravim presek prethodnih deset godina. Ako bih pogledao snimke predstave koje su pravljeni na svake tri godine, uvideo bih da smo se svi veoma menjali i napredovali. Ljudi misle da kada se radi o istom tekstu, partnerima, kostimu i scenografiji nastaje izvesna monotonija. Ipak, nije tako jer uvek možeš da napreduješ i da se glumački razvijaš. Dugovečnost i uspeh svake predstave zavise pre svega od glumaca. Nešto što nije urađeno tokom pripreme predstave i na premijeri, uvek može da se razdradi tokom igranja. Upravo tako nešto se desilo sa "Ciganima", a da ne pričamo tek o tome da su skoro svi članovi ansambla u međuvremenu postali roditelji (smeh).

Da li ćete sada, po završetku snimanja serije Urgentni centar, imati više vremena za pozorište? Radite li na novim predstavama?

(Foto:Narodno pozorište-Dušan Šljivić)

- Već dve sezone sam u Narodnom pozorištu, što znači da sam se vratio tamo gde sam počeo karijeru. Trenutno vredno radimo na pripremi gostovanja sa predstavom Kanjoš Macedonović u Budva Grad teatru. U planu su i brojna gostovanja sa Srpskom trilogijom u kojoj igram Stevana, potporučnika artiljerije. To je predstava iz prošle sezone, koja je nastala po romanu Stevana Jakovljevića, a kojom se obeležava stogodišnjica Prvog svetskog rata. Potajno se nadam i nekoj ulozi iz Kamijevog opusa, a voleo bih i da ponovo sarađujem sa Nikolom Zavišićem, sa kojim sam radio predstavu Izbiračica. Istinski se radujem svim novim projektima i predstavama koje će u novoj sezoni zaigrati na daskama nacionalnog teatra.