Sa Invom smo razgovarali za vreme pauze između činova opere "Boemi", a budući da je tog trenutka napustila scenu, i da je ovo njena prva poseta Beogradu, pitali smo je da nam prenese dosadašnje impresije.

- Već kada sam došla na prvu probu osetila se veoma lepa atmosfera. Maestra Dejana Savića, koji me je i pozvao da gostujem, poznajem odranije, tako da sam od samog početka znala da sam u dobrim rukama. I sa ostlim pevačima sam vrlo brzo pronašla zajednički interes i dobrodošlicu. Kada se nađete u društvu ljudi koji dele vašu profesiju i pasiju, gotovo uvek nastane sjajna atmosfera. Osećate se sigurno, kao kod kuće. A tako je bilo i ovoga puta.

Kao umetnici, šta vam je najbitnije kada prvi put nastupate sa novim ansamblom?

- Prvi put je uvek poseban, gde god se nalazili, jer predstavlja nešto novo. Ukoliko se osećate dobro među ostalim pevačima, nikada nema razloga za brigu. Upoznati ste sa ulogom, tekstom, arijama i pozicijom, možda niste sa produkcijom, ali bitno je ono što se dešava na sceni. Najupečatljiviji osećaj kada se prvi put susrećete sa novim ansamblom leži upravo u tome - upoznajete se i sarađujete sa novim ljudima. Ukoliko se osećate dobro, onda ćete i na sceni imati poverenje i dati sve od sebe. A ovde sam se sjajno osećala još na prvoj probi. Jako sam srećna što se nalazim baš ovde.

Nastupate u Pučinijevoj operi "Boemi" u ulozi Mimi. Šta je ono što najviše volite u vezi ove opere?

- Ovo je veoma jednostavna priča i ne zahteva posebnu scenografiju ili bogate efekte. Pučini je ovu operu napisao sa mnogo ljubavi i njeno najveće bogatstvo upravo leži u jakim emocijama koje bi likovi trebalo da prenesu. Izuzetak nije ni Mimi. Ovde karakter više gradite "iznutra", crpite emocije, pre nego se bavite njenom fizičkom pojavnošću na sceni. Zato je kod ove uloge bitno da se fokusirate na emocije, da pronađete i osetite njenu ranjivu stranu. To je nešto što veoma volim kod uloge Mimi.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Publika koja ne prati pasionirano operu, širom sveta Vas prepoznaje po ulozi Plave Lagune u ostvarenju "Peti element". Kada ste prihvatili ulogu, da li ste mogli da pretpostavite da će vam doneti toliku popularnost?

- Nikako. Ja sam isprva snimila numeru, jedan deo arije "Lucia di Lammermoor "Il dolce suono". Radila sam sa Lukom Besonom, rediteljem filma, i čak ni on u tom periodu nije mogao da pretpostavi da će film doživeti toliki uspeh. Ja sam jako zahvalna i srećna što se tako odigralo, jer je na neki način popularizovalo i približilo klasičnu muziku i operu publici, pogotovu najmlađoj. Nakon filma, mnogo mladih ljudi je prvi put došlo u operu kako bi me čulo. Istina, oni su dolazili da vide Plavu Lagunu, ali su istovremeno pokazali interesovanje za operu i poželeli da prvi put osete tu magiju uživo.

Opera Vam daje mogućnost da istražujete i upoznajete različite istorijske epohe, a "Peti element" pripada žanru naučne fantastike. Da li postoji još neko polje ili žanr u kome biste voleli da se oprobate?

- Ja sam zadovoljna činjenicom da sam operska pevačica, ali isto tako, mislim da to nije dovoljno i da je potrebno uvek raditi na sebi i želeti više. Prošle godine, na primer, sam režirala operu "Pajaci". Režirala sam i pevala istovremeno, što je bio veliki izazov, ali i ogromno zadovoljstvo. Sa dosadašnjim iskustvom imam dosta toga da pružim publici i mislim da samo pevanje nije dovoljno. Želim da radim još mnogo toga, pa sam počela da se bavim i produciranjem. Planiram i da se oprobam na polju mjuzikla. Volela bih da uradim novu produkciju "Mamma mia"-e. Tako da je to moj sadašnji put - da sagledam i isprobam sebe u što većem broju drugačijih žanrova.