Meditativnim delom "U spomen", u formi omaža svojim precima, Šerkauji ispituje vezu između stvarnosti i sećanja. U imaginarnom podzemnom svetu, igrači istražuju magnetne i polarizujuće sile, poput nežnosti i agresije, privlačnosti i odbojnosti, sve do hipnotišućeg efekta. Kao dete, Šerkauji je želeo da slika svet oko sebe. Međutim, kada su dve dimenzije, koje su olovka i papir dozvoljavale, počele da ga sputavaju - inspirisan Majkl Džeksonom - počeo je da igra. Tako je za kratko vreme dospeo u razne pozorišne i televizijske programe, a onda odlučio da svoje obrazovanje u oblasti igre, proširi u školi P.A.R.T.S, čuvene flamanske koreografkinje Ane Tereze De Kirsmaker, u Briselu. Upravo tamo je došao u kontakt sa radovima velikih majstora poput Vilijama Forsajta, Pine Bauš i Triše Braun, ali i različitim stilovima ulične igre. Godine 1995, u Gentu dobija Nagradu za najbolji solo, koji je kreirao na inicijativu Alena Platela. Savremeni mjuzikl Endrjua Vejla “Anonimno društvo”, nastao 1999. godine, jeste njegov koreografski debi, koji je odmah poneo nekoliko međunarodnih priznanja. Već naredne godine, na BITEF-u dobija nagradu za komad “Rien de Rien”, nastao za trupu Les Ballets C de la B. Nakon toga slede brojni uspesi, ali i Nagrada Nižinski, nemačka Kairos nagrada, Nagrada Sera Lorensa Olivijea (zajedno sa kolegom Damjenom Žaleom), nagrada Benois de la Danse, i druge. Titulu Mladog umetnika u interkulturalnom dijalogu između arapskih i zapadnih zemalja, dodelio mu je UNESCO, 2011. godine. Šerkauji je kreirao za mnoge poznate kompanije i teatre, među kojima su Balet Monte Karla, Veliki ženevski teatar, švedski Kulberg balet, Kraljevski danski balet, De Munt u Briselu, Sadlers Vels u Londonu... Trenutno, on najviše stvara za svoju kompaniju Eastman, sa kojom je dostigao uspehe svetskih razmera. Treba dodati da je nedavno radio koreografiju za film Džoa Vrajta “Ana Karenjina”, u kome igraju Kira Najtli i Džud Lo, ali i sarađivao sa Damijenom Žaleom i Marinom Abramović na postavci “Bolera” za Balet pariske Opere. Od 2015. godine, Šerkauji je na poziciji umetničkog direktora Kraljevskog flamanskog baleta.

“Kantata” je sirovi, strastveni i moćni komad, u kome italijanski koreograf Mauro Bigonceti, oživljava različite likove iz italijanske provincije. Čini se da su to poslednji sati svadbenog slavlja, dok u vazduhu lebde naklonost i ljubav, ili se ponekad stavovi sučeljavaju istovremeno verbalno i fizički. U ovom radu – koji može računati na ovacije publike – Bigonceti pokazuje svoj nesvakidašnji talenat za velike ansamble, dok kombinuje tradicionalne i savremene stilove, na potpuno prirodan način. Rođen u Rimu, on je svoje igračko obrazovanje stekao u Baletskoj školi Opere u Rimu, a kasnije svoj prvi angažman dobio u Baletu rimske Opere. Godine 1983, prelazi u Aterbaleto, savremenu kompaniju umetničke igre iz Ređo Emilije, gde se susreo sa radovima Elvina Ejlija, Glena Tetlija, Vilijama Forsajta i Dženifer Miler, ali i repertoarom Balanšina i Masina. Bigoncetijev prvi komad bio je “Sei in movimento”, postavljen na muziku J. S. Baha, i kreiran za Aterbaleto, 1990. godine. Nakon samo dve godine, on napušta ovu trupu i karijeru igrača zamenjuje statusom slobodnog koreografa. Najvažniju saradnju tokom narednog perioda, ostvaruje sa Baletom Toskane, da bi se 1997. godine vratio u Aterbaleto na poziciju umetničkog direktora, koju je zadržao do 2008. godine. Pored brojnih naslova nastalih za ovu trupu, Bigonceti je kreirao za mnoge poznate kompanije i teatre, uključujući Engleski nacionalni balet, Nacionalni balet Marseja, Štutgart balet, Državni balet Berlina, Državni balet Drezdena, Balè da Cidade iz Sao Paola, Njujork siti balet, Veliki kanadski balet iz Montreala, Balet rimske Opere, Elvin Ejli kompaniju… Tokom 2016. godine, Bigonceti je bio direktor Baleta Teatra milanske Skale.