Ovaj članak autorke Lorne Perks objavljen je na američkom sajtu National Geographic-a, a mi ga prenosimo u celosti.

Nemoguće je reći koliki je zapravo crni orao dok ga gledam u vazduhu, sve dok nije sleteo na hrast ispred mene, čineći da grane klonu i škripe dok se drži za jednu od njih kao slon na užetu. Sa rasponom krila od oko 1 metra, ova džinovska ptica grabljivica je daleko manje graciozna dok se drži kandžama, nego malopre, kada je klizila po nebu u širokim lukovima preko talasaste zelene doline. Dok ispijam šolju čaja na terasi koja se nalazi na 1.800 metara nadmorske visine u brdima Kumaon, dovoljno sam blizu da vidim vrhove njegovih krila u boji bibera.

Planinarenje na Himalajima je često uokvireno visokim prevojima na kojim ostajete bez daha i nemilosrdnim planinskim pejzažima ogrnutim molitvenim zastavama - ali ovde u indijskom podnožju Himalaja u Utarakhandu, okružena dolinama borove, hrastove i rododendronske šume, doživljavam nežniju stranu čuvenog azijskog planinskog venca. Putnici dolaze u ovaj malo poznati kutak u blizini nepalske granice ne da bi osvajali vrhove, već da bi videli ptice.

Posle obilnog doručka koji podrazumeva aloo paratha-u (pržene lepinje punjene krompirom), spremam se da krenem na pešačenje od sela do sela u potrazi za pticama u Rezervatu za divlje životinje Binsar. Dipakova jakna je visoko zakopčana oko vrata na hladnom jutarnjem vazduhu, dok drži palac iznad dugmeta DSLR fotoaparata i snima Binsarov izuzetno koncentrisan ptičji život.

On mi kaže da je rezervat - uprkos tome što je površina samo 32 km2 - poznat po gustoj populaciji od oko 200 vrsta ptica, uključujući nekoliko vrsta orlova, detlića i džinovskog himalajskog supa. I, kako klimatske promene vrše pritisak na južnije Zapadne Gate Indije, Dipak kaže da su specijalizovani vodiči za ornitologiju Village Ways-a uočili da se sve više ptica kreće na sever, čineći raznolikost vrsta u ovim himalajskim brdima bogatijom nego ikad.

Napuštam Dipaka i izlazim na 50 km staza koje prolaze kroz rezervat, povezujući imanje Kali sa pet seoskih pansiona za boravak u zajednici. Moj sledeći vodič, Hem Džoši i ja idemo ka jednom u selu Risal, preko njegove kuće u Dalaru. Borove iglice na šumskom grebenu škripe pod nogama, a ja se pitam da li će buka uplašiti sve divlje životinje. Ali bez automobila i sa samo nekoliko kuća u rezervatu u kom je zabranjena gradnja unutar granica, priroda je smela. Nije prošlo mnogo vremena, pre nego što smo uronili u džinovski kavez od šume.

Hem prestaje da govori usred rečenice da bi skrenuo pažnju na papagaja sa šiljatom glavom koji viri iz rupe za gnežđenje u boru. Pre nego što prestanem da se divim njegovoj kruni, on odleće do mesta gde se staza spušta niz dolinu. "Zmijski orao", radosno šapuće, pokazujući prema nebu da mi ukaže na njegovo kreštanje. "Ali gde je?" pita se on, pažljivo pregledajući dvogledom obronke isklesanih poljoprivrednih terasa - bezuspešno.

Nedugo potom Hem ukazuje na Dalar - šarene kamene kuće koje se pojavljuju kroz drveće u dolini - pre nego što se spustimo, drveće koje ustupa mesto puzavicama vinove loze izgledao kao iz "Knjige o džungli" kako se vlaga povećava. Objašnjava da u njegovom selu sada živi samo šest porodica - mlađa generacija je migrirala u gradove u potrazi za poslom. Kako turizam u regionu raste, neki će možda i ostati.

Hem se kreće tiho kao nindža, usklađen je sa šumom. U dnu doline, prolazeći pored čobana koji nežno zviždi svom stadu, zastajemo da bismo dvogledom pratili plameno-crvenkastog detlića priljubljenog uz hrast, pre nego što krenemo preko kamenog korita reke koje će postati neprohodno tokom sezona monsuna.

"Imamo neke posmatrače ptica koji mogu da provedu ceo dan samo na ovoj deonici staze," kaže Hem dok posmatramo pevačice i mušovke kako se okupljaju oko bistrih bazena vode u potrazi za insektima.

Taman stižemo do Dalara na pauzu za čaj, kad primećujemo 16 vrsta ptica na samo nekoliko kilometara od nas. Na ulazu u selo dočekuje nas devojčica koja u naručju drži kozu kao lutku. Gledam bivole koji žvaću polusvarenu hranu u dvorištima prepunim cvetova slačice u nijansi kurkume i pastelno-ružičastih cvetova breskve.

Na stepenicama Hemove izbeljene planinske kuće sa plavim kapcima pronalazim pogled od milion dolara: nazubljeni osmeh visokih Himalaja, još uvek prekriven snegom. To je isti horizont kojem se penjači na drugim mestima i velikim visinama u planinama dive upravo sada - ali ja nisam morala da se penjem danima kako bi ga pronašla.