Gradske ptice više veruju muškarcima nego ženama, ali naučnicima nije jasno zašto

Analiza 37 vrsta gradskih ptica u pet evropskih zemalja pokazala je da one ranije beže kada im se približavaju žene nego kada im prilaze muškarci. U proseku, muškarci su mogli da priđu pticama oko jedan metar bliže pre nego što bi one odletele. Ovi nalazi ukazuju na mogućnost da ptice razlikuju pol ljudi, ali istraživači još ne znaju zbog čega se tako ponašaju.

Studija je objavljena u decembru 2025. godine u časopisu People and Nature.

„Kao ženu koja radi na terenu, iznenadilo me je što su ptice različito reagovale na nas“, izjavila je koautorka studije Janina Benedeti, ekološkinja sa Češkog univerziteta prirodnih nauka u Pragu. Kako je istakla, istraživanje pokazuje da životinje u gradovima na različite načine doživljavaju ljude, što ima značajne posledice po urbanu ekologiju, ali i ravnopravnost u nauci. U mnogim bihevioralnim istraživanjima polazi se od pretpostavke da je ljudski posmatrač neutralan, ali se pokazalo da to nije nužno slučaj kada je reč o gradskim pticama.

Stručnjaci koji nisu učestvovali u istraživanju smatraju da su rezultati zagonetni, ali upozoravaju da ih za sada treba posmatrati kao preliminarne.

„Dok ne budemo imali dobar razlog da pretpostavimo da postoje takve razlike, ostajem pomalo skeptičan“, rekao je za Live Science Džon Marcluf, profesor emeritus ekologije na Univerzitetu u Vašingtonu. Ipak, naglasio je da nimalo ne sumnja u to da ptice pažljivo posmatraju ljude i reaguju na njih na načine koji su značajni. Potrebno je, međutim, još istraživanja kako bi se utvrdilo zašto je ovaj obrazac reakcija bio toliko dosledan.

Zagonetno ponašanje ptica

Da bi utvrdili da li je reč o širem obrascu, a ne samo o pojedinačnim susretima sa plašljivim pticama, istraživači su koristili standardnu meru opreznosti divljih životinja poznatu kao udaljenost pri kojoj životinja beži (flight initiation distance). Ona označava koliko blizu čovek može da priđe životinji pre nego što ona pobegne.

Tim je proučavao 37 vrsta ptica, među kojima su bili golub grivnaš (Columba palumbus), siva vrana (Corvus corone), domaći vrabac (Passer domesticus), siva vrana sa crnom kapom (Corvus cornix) i kos (Turdus merula). Posmatranja su obavljena u gradovima Češke, Francuske, Nemačke, Poljske i Španije.

Neke vrste, poput golubova, delovale su tolerantnije prema ljudima i dozvoljavale im da im priđu bliže. Druge, poput svraka, bežale su ranije i držale veće odstojanje.

Tokom eksperimenta, muškarac i žena slične visine, obučeni u sličnu odeću, prilazili su ptici u gradskoj zelenoj površini. Kretali su se pravolinijski i gledali direktno u pticu, a istraživači su beležili udaljenost na kojoj bi ona odletela.

U istraživanju su učestvovala po četiri muškarca i četiri žene, svi iskusni ornitolozi, tako da su ptice imale priliku da se susretnu sa različitim parovima posmatrača.

Na osnovu 2.701 zabeleženog posmatranja, sprovedenog od aprila do jula 2023. godine, istraživači su utvrdili da su muškarci u proseku mogli da priđu pticama oko jednog metra bliže nego žene.

„U potpunosti verujem u naše rezultate, koji pokazuju da gradske ptice različito reaguju u zavisnosti od pola osobe koja im se približava, ali trenutno ne mogu da objasnim zašto“, izjavio je koautor studije Danijel Blumštajn, profesor na Odeljenju za ekologiju i evolutivnu biologiju Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.

Moguća objašnjenja

Istraživači su ponudili nekoliko mogućih objašnjenja zašto gradske ptice brže beže od žena. Među faktorima koji bi mogli da utiču na njihovo ponašanje navode se feromoni, oblik tela i način hodanja.

„Kada bih morao da nagađam, složio bih se sa pretpostavkom da je način hoda važan signal koji ptice koriste“, rekao je Marcluf.

Ipak, njemu je neobično to što bi se očekivalo da ptice ovakve reakcije nauče kroz iskustvo sa različitim ljudima u svom okruženju. Ako je tako, nema razloga da su im samo žene bile pretnja. Neke ptice su sigurno imale i neprijatna iskustva sa muškarcima, pa bi se očekivalo da u celini ne postoji razlika u reakcijama na pol osobe.

Šta bi sledeće trebalo istražiti?

Naučnici naglašavaju da je studija preliminarna i da je potrebno prikupiti više podataka kako bi se potvrdilo da uočena razlika nije slučajnost.

„Buduća istraživanja mogla bi da se usredsrede na pojedinačne faktore, poput obrazaca kretanja, mirisnih signala ili fizičkih karakteristika, i da ih ispituju odvojeno, umesto da ih sve svrstavaju u kategoriju pola posmatrača“, rekla je Benedeti.

A kako bi takvi eksperimenti mogli da izgledaju? Istraživači su čak predložili pristup nalik skeču „Ministarstvo smešnog hoda“ britanske humorističke grupe Monti Pajton, u kojem bi se na sistematičan način ispitivalo kako različiti načini hodanja utiču na reakcije ptica.

Za sada, dakle, ostaje otvoreno pitanje: da li ptice zaista prepoznaju pol ljudi ili na njih reaguju na osnovu nekih drugih, još neotkrivenih signala?