Sa publikom u Srbiji, Gibonni je odavno uspostavio neraskidivu vezu i prešao “na ti” prvo pesmama, a onda i fenomenalnim koncertima. U Beogradu je gost od 2013. godine, a povod za nova koncertna druženja je novi album, simboličnog naziva “Familija”, koji je zajedno sa Oliverom Dragojevićem objavio ovog aprila.

Da li ste zadovoljni kako je publika prihvatila Oliverov i Vaš album “Familija”?

- I više smo zadovoljni, nego što smo mislili da ćemo biti. Od početka je bila ideja da stvaramo muziku za našu dušu, a prava je novina da smo se nas dvojica, na ovaj način, spojili na jednom albumu. Iskreno, uopšte nismo znali šta nas čeka. U jednom momentu smo čak i hteli da otpevamo stare pesme, ipak dogodile su se nove i onda smo ih međusobno podelili. Verujte mi, nismo računali na ovakav uspeh i toliku prodaju albuma. CD kao medij skoro da više ne postoji i onda je neka vrsta šoka kada ga neko objavi. Danas su svi na telefonu, tu slušaju i muziku, a mi smo izdali CD da bi mogao da ga kupi neko će hteti da ga ima za uspomenu i već u prvom mesecu po objavljivanju dogodio nam se platinasti tiraž. Priznaćete, to je pravi uspeh. Veoma mi je drago da ljudi toliko žele da imaju naš album.

Na albumu je i pesma “Udica” za koju ste nedavno objavili i spot. Nakon pesme “Onako od oka” koja je postigla ogroman uspeh: bila je vrhu regionalnih top listi po izlasku i proglašena je za najbolju pesmu u prethodnoj godini po izboru slušalaca NAXI radija, odabrali ste “Udicu” kao drugi singl sa novog albuma.

- “Udica” je prilično hermetična pesma, možda i najbolja na albumu. Ona mi je jedna od tri najdraže pesme u životu iz pogleda autora. Možda neće imati uspeh da će biti prva na top listama, ali to nije ni njena svrha.


(Foto: Željka Dimić, Naxi media)

Beograd danas više nije nepoznanica za vas, sve češće ste u našem gradu, što nam je veoma drago. U kakvom sećanju danas nosite koncerte koje ste tu održali?

- Imali smo fenomenalan koncert 2013. godine u Beogradskoj Areni i u Sava Centru 2014. godine, koji su bili baš po mom ukusu. Arena je bila veliki uspeh, ali su koncerti u Sava Centru bili intimniji. To su bili koncerti koji su stvarno bili “best of” svega što sam radio do tog trenutka. Želim da sve lepo i dobro što se tada dogodilo ponovimo, a kako smo u prethodnom dosta radili i napredovali, čuće se mnogo i tog novog. Važno je ne pokvariti utisak, ni lični, a ni kod publike. Biće taman kako svi volimo, sa novinama za koje imamo proverene recepture (smeh).

Da li je Beograd, kao što je bio slučaj sa većinom bendova iz bivše Jugoslavije, odigrao važnu ulogu i u vašim muzičkim počecima?

- Taj period je bio strašno davno, pa ne bih sada sebe odao koliko u stvari imam godina. Jako sam srećan što ljudi imaju kratko pamćenje pa ne znaju koliko je to bilo davno (smeh). Odmah ću vam reći da kada ste na samom početku, nije lako i mnoga su vam vrata zatvorena. Ipak mi smo tada, u Beogradu, imali jako lepu i važnu podršku od ljudi koji su se okupljali oko čuvenog “Rok magazina”. Velika je stvar što su oni tada verovali u nas kao u ekipu, a Beograd je važan i zbog toga što sam prvi i drugi album sa “Osmim putnikom” izdao baš za PGP.

Da li se sećate i prvog beogradskog nastupa?

- Naravno, prvi koncert je bio 1986. godine u Domu Omladine, u njihovoj sali na spratu. Toliko je ljudi bilo da smo na trenutak pomislili da će se cela sala srušiti u prizemlje. Pamtim odlične reakcije i činjenicu da se tada oko nas dogodio krug ljudi koji su nas malo jače podržavali. Oni nisu imali nikakav interes da to rade, jer mi svi zajedno kada bismo odsvirali dva koncerta, bilo bi čudo ako bismo imali za burek i još dva jogurta (smeh). Tada smo shvatili da stvarno imamo ljude koji su naši navijači, među njima Petar Popović, Petar Janjatović i Jadranka Janković. Upravo oni činili su “Rok magazin” koji sam pomenuo, a zajedno su imali jednu finu uređivačku politiku da ako o nekome nemaju šta lepo da kažu i napišu, onda ga i ne pominju. Izaći u takvom magazinu bila je velika stvar, ako bilo šta objave o tebi značilo je da te podržavaju i prepoznaju kvalitet u tvom radu. Kada si mlad veruješ puno u sebe, ali te vere potiču iz "tvoje kafane". Društvo te podržava više što im treba društvo, čopor, nego zato što si stvarno dobar. Zato kada izađeš pred ljude koji te ne znaju, onda je strašno važno da te neko podrži. Jesi pun samopouzdanja, ali jedan veliki deo tvog mozga, tvoje duše strepi i ima jedan veliki upitnik da li je to što radiš stvarno dobro. Priznajem, srećan sam što sam tada imao ljude koji su mi mnogo pomogali i podržavali i u Beogradu.


(Foto: Željka Dimić, Naxi media)

Šta ako vas pored 11, 12 i 15. novembra nagovore da održite i četvrti koncert u Beogradu ovog novembra?

- Ja nisam megaloman, jesam u puno stvari, ali kada su koncerti u pitanju, tu nisam. Važan mi je taj osećaj kada ostanem sa sam sobom u hotelu, osećaj da je koncert bio maksimalan. To mi je puno važnije nego koliko se ulaznica prodalo. Takav nisam uvek bio, takav sam od kada sam se opametio (smeh). Znate, ja sam imao jedan bankrot pre osamnaest godina i tada sam se naučio pameti da svaku sekundu živiš tako da si je svestan da to što su ljudi došli na tvoj nastupi i to što su te prihvatili je praznik, a ne nešto što se podrazumeva samo po sebi. Kada dođeš u takvo duhovno stanje da to ceniš, onda ćeš podjednako zadovoljan biti i kada sviraš za 300 ljudi, kao i kada sviraš za 30 hiljada. Broj ljudi i broj koncerata koje zaredom odsviram u nekom gradu nisu presudni za njihov uspeh, već svakom koncertu pristupam na jedinstven način.

Jedan ste od najplodonosnijih autora na našim prostorima. Da li vaše pesme nastaju po nekom posebno razrađenom planu ili su proizvod čiste inspiracije?

- Možeš imati bilo koji plan, ali šta ako plan ne uspe? Uvek želim biti iskren prema sebi. Ja ne verujem u renesansne principe da se sve vrti oko umetnika, ja sam više antčki tip. Verujem da nije sve do mene, nego do muza i duhova. Jako sam svestan da nije sve do mene, da nije sve u mojoj moći. Dokaz toga je činjenica da nekada uz veliki trud nisam uspeo da napišem nešto što je dobro kao nešto što je fenomenalno, a nastalo je za samo četiri minuta. Iskreno, nemam odgovor na ovo pitanje. Ja nisam dobar poznavalac svog rada, ne analiziram svoje pesme, kao ni to kako one nastaju.


(Foto: Željka Dimić, Naxi media)

Priznajte nam, koliko u ovom trenutku imate neobjavljenih pesama, za koje mislite da su dobre i da bi mogle biti hit?

- Nijednu! Da imam odmah bih je pokazao (smeh). Uvek ima ideja, neprestano radim... Neke pesme mogu biti ljubav na prvi pogled, pa ti se te večeri kada je pišeš čini kao nešto fantastično, da joj se onda vratiš i odsviraš je za mesec dana i vidiš da baš i nije tako.


Poslušajte pesmu "Udica" koju Gibonni ističe kao najomiljeniju sa albuma "Familija".