Simbolično nazvan Vremeplov, koncert će programski obuhvatati najveće, sada već evergrin hitove, od vremena Bivše Jugoslavije do danas.

- Želja mi je da na ovom koncertu pevam stvari sa kojima sam počeo, ali i pesme drugih autora. Voleo bih da se publika priseti dobrih, starih pesama koje smo svi pevušili i ovo je dobra prilika za to. A kako bi bilo još interesantnije, rešio sam da, kako godinama sviram sa klapama, pozovem svoje prijatelje iz Dalmacije, tako da će mi se tokom koncerta i oni pridružiti na sceni. Sa njima ću pevati obrade nekih starih dalmatinskih pesama, ali i obrade Olivera, Gibonni-ja, numera nekih stranih izvođača. - objašnjava Frano Lasić.


Budući da je koncert zamišljen kao vremeplov kroz dobru muziku, u intimističkoj atmosferi Lasić je poželeo da sa publikom nakon gotovo tri decenije odsvira pesme koje su i njemu lično drage. Na tom muzičkom putovanju neće biti sam:

- Sa mnom će nastupiti sjajan muzičar i pevač Nenad Konstantin. Koncert će biti unplugged i želja mi je da u intimističkoj atmosferi ostvarim kontakt i podelim emociju s publikom. Koncert je nazvan "Vremeplov" i obuhvataće hitove od godine mog rođenja koji su bili tada interesanti i popularni, preko mojih pesama poput "Zagljeni" i "Volim te budalo mala"... - , otkriva Frano koji ne krije uzbuđenje pred nastup.

- Ne može se bez treme. (smeh). Znate, čovek se uvek pita da li će sve biti kako je zamišljeno i dok koncert ili nastup ne krene uvek postoji određena doza treme.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)


Koncert će biti pomalo kabaretskog tipa, na minimalističkoj sceni, a akcenat će biti na muzici, te pesmama koje znaju gotovo sve generacije. No, ipak Lasić prepostavlja ko će činiti najveći deo publike: 

- Od publike će najviše biti srednje generacije koja je odrastala uz hitove koje ću pevati i koja je navikla na jedan mriniji, intimniji način izvođenja. To govorim na osnovu ličnog iskustva i razgovora sa prijateljima. Video sam da ljudi lepo reaguju na takvu muziku. Kada sam se u maju oženio sa mojom sadašnjom suprugom, koja je i jedan od inicijatora ovog koncerta, shvatio sam da ljudi lepo reaguju i na klape i na evergreen hitove. Ceo taj projekt me baš veseli i ljudi osete kada ste iskreni u nečemu.

U tom smislu, zimsko beogradsko veče začinićete duhom Mediterana?

- Malo mora i malo soli. Ja mislim da je termin prednovogodišnjih praznika dobar za ovakav koncert. Svašta se događa oko nas. Kada otvorite novine, prosto vas prođe želja da izađete napolje. Nažalost, živimo u jako stresnom vremenu. U takvoj nekoj situaciji je dobro dati ljudima nešto što je neopretećujuće.

Ima li i toga da se uvek vodimo nostalgijom za prošlim vremenima?

- Ima u tome neke istine. Nekih 10-ak, 15-ak godina unazad nije uopšte bilo mobilnih telefona, pa su ljudi živeli lepo i bez toga. Isto i bez televizije, pa se opet živelo. Danas imamo neverovatan protok informacija, mreža, interneta i na neki način se gubi prisnost, "romantičnost" komuniciranja. Nema više izjava ljubavi putem pisama, sve se sprovodi brzo e-mejlovima. Jednostavno, mislim da se ljudi sa setom sete tih vremena i dobar je osećaj. Zbog toga ovim koncertom želim da evociramo uspomene.

Pomenuli ste brzinu današnje komunikacije, koja se može posmatrati i sa fenomenološke strane. Koliko je Vama, kao umetniku i nekome ko je mogao da iskusi i drugačiji vid komuniciranja teško da se nosite sa tim i "robujete" savremenim vidovima komunikacije?

- Mene je to sve počelo umarati. U jednom trenutku isključio sam se sa svih društvenih mreža, jer je za mene to postalo opterećujuće. Kada je čovek konstantno "bombardovan" svakojakim sadržajima i pitanjima počinje da se oseća loše. Meni je bilo jednostavnije da se sklonim iz svega toga, vodeći se mišlju da onome kome je stalo da dođe do mene, to će i uraditi. Sve danas ide na digitalizaciju i to su trendovi koje je neminovno ispratiti, ali individualan je odabir da li će se neko potpuno prikloniti tome ili će pokušavati da koliko-toliko manje stresno živi bez toga.

Budući da je muzika vaša ljubav, a gluma profesija, koliko je zahtevno podmirivati obe strasti?

- Ja sam prevenstveno glumac i trideset i pet godina sam samostalni umetnik. To je konstantna borba i nije lako. No i pored toga, ne bih se menjao. Status slobodnog umetnika zahteva mnogo borbe, jer danas možete da imate mnogo, a već sutra ništa. Nikada ne znate koliko će trajati angažman. Jedno vreme smo bili pretprani novelama, i imao sam prilično posla. Snimate u studiju ili eksterijeru i po dvanaest sati, svakog dana, no ja sam i pored toga svakog jutra na snimanja odlazio s osmehom na licu, jer radim nešto što volim. A to je najvažnije. Srećan je čovek koji danas može raditi ono što voli, a da od toga može i živeti. U nekim pauzama tu je muzika, koja je više zadovoljstvo nego profesija.

Da li postoji žanr koji vam je sada posebno interesantan, koji vas najviše privlači?

- Ja bih sada radio komediju. Mi smo prepuni marginalnih sadržaja, koji ne mogu poboljšati ni pogled na kulturu niti daju obrazovnu notu. Takve stvari donose novac, sasvim sigurno, ali koliko je to loše po nas kao društvo. Ne bih se bavio time, na svakom čoveku ostaje individualna odluka hoće li se priključiti talasu gledanja takvih emisija, ali činjenica je da smo preplavljeni njima i da je to daleko od dokumentaraca, klasične muzike i intelektualnih emisija što bi bilo dobro prikazivati u većem procentu. Ja se sećam rečenice koju sam čuo od jednog gospodina, kada sam ga pitao koji je recept da se napravi dobar "money maker movie", odgovorio mi je: "Najvažnije su tri stvari - Dobar scenario, dobar scenario i dobar scenario." Kada bih mogao birati išao bih u žanr komedije, baš zašto što živimo u ovakvom vremenu. Potrebno je malo izaći iz sfere kriminala, prostitucije, ratova, terorizma...potrebno je dati nešto što vraća nadu, daje toplinu, nešto bez agresije, sa ljubavlju i obojeno šarenim bojama, tako da u tom sivilu vidimo neku pozitivu.