Italijanski reditelj Mateo Garone poznat je publici koja je gledala njegov poslednji film Priča nad pričama na FEST-u 2016, a sigurno je u sećanju ostala i krimi-drama o italijanskoj mafiji, Gomora. Garone se ponovo vraća marginama italijanskog društva u svom novom filmu Dogman, premijerno prikazanom u Kanu, gde je doneo nagradu glavnom glumcu. Marčelo (Marčelo Fonte) je naivni i dobrodušni vlasnik salona za pse koji ne ume da kaže ne, što obilato koristi lokalni siledžija Simon, koji uvlači Marčela u svoje kriminalne radnje kojima teroriše ceo komšiluk. Iako prijatelji i komšije počinju da ga odbacuju, Marčelo ne može da bude poslednja osoba koja će okrenuti leđa Simonu, koji je u njegovim očima jednako željan ljubavi kao besan pas.

Karin Kusama je ime dobro poznato ljubiteljima žanrovskog filma, a FEST-ova publika još se seća intrigantnog horor trilera Poziv (Invitation, 2015). Kusama se vraća sa još jednom žanrovskom poslasticom: neo-noar Uništiteljka prati detektivku losanđeleske policije na moralnoj i egzistencijalnoj odiseji. Kao mlada policajka na tajnom zadatku bila je poslata da infiltrira jednu bandu, ali je zadatak završen neslavno i sa tragičnim posledicama. Sada, nakon mnogo godina, vođa bande je ponovo isplivao i dao joj priliku da se osveti ljudima koji su joj uništili život. Glavnu ulogu tumači Nikol Kidman, a kritičari se slažu da je ostvarila najbolju ulogu u dosadašnjoj karijeri.

Ako ste pomislili da će Larsu fon Triru biti teško da nadmaši Nimfomanku (2013), spremite se za Kuću koju je Džek sagradio. Met Dilon našao se u glavnoj ulozi propalog arhitekte i uspešnog serijskog ubice Džeka, koji je na bukvalnom putu u pakao, kroz čije krugove ga vodi čovek po imenu Verg (Bruno Ganc), modelovan po Danteovom Vergiliju. Džek se priseća pet svojih brutalnih ubistava, kojima pristupa kao što umetnik pristupa umetničkom delu. Jedno je sigurno, ovo je film koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim- na premijeri u Kanu više od sto ljudi je napustilo projekciju, ali je preostala publika film nagradila desetominutnim ovacijama. Film nije namenjen za gledaoce ispod 18 godina.

Piter Fareli je reditelj koji je našoj publici poznat, ali je njegovo pojavljivanje na FEST-u zaista neočekivano. Braća Fareli, Piter i Bobi, proslavili su se politički nekorektnim komedijama poput Glupan i tupan, i Ima nešto u vezi Meri, ali ovog puta Piter je odlučio da drastično promeni pravac ka ozbiljnijim temama. Zelena knjiga jedan je od najzapaženijih filmova prošle sezone i nezaobilazni deo svake dodele nagrada (između ostalog: pet nominacija za Oskara i tri osvojena Zlatna Globusa). Ova inspirativna komedija govori o neobičnom prijateljstvu između prefinjenog afro-američkog pijaniste Dr. Širlija (Maheršala Ali) i njegovog neotesanog vozača iz Bronksa, Tonija (Vigo Mortensen). Radnja se dešava šezdesetih i prati Širlija i Tonija na turneji po američkom jugu, duboko podeljenom rasnom segregacijom.

Gas van Sant, kultni reditelj iza ostvarenja poput Dobri Vil Hanting, Milk i Dragstor kauboj, stoji iza filma Ne brini, neće on daleko stići. Baziran je na memoarima Džona Kalahana, umetnika poznatog po stripovima koji su često bili morbidni, politički nekorektni i bavili se tabu temama. Film prati život Kalahana, alkoholičara koji nakon celodnevnog pijanstva završi u saobraćajnoj nesreći posle koje ostaje paralizovan. Upravo će crnohumorni stripovi koje počinje da crta biti ključni za njegov oporavak i izlazak iz beznadežne situacije. U glavnoj ulozi je Žoakin Feniks, a u sporednim Džona Hil, Runi Mara, i Džek Blek. Interesantno je da je Robin Vilijams još devedesetih otkupio prava na Kalahanove memoare, i upravo je on želeo da igra naslovnu ulogu, ali Van Santu je trebalo više od 20 godina da proađe podršku za film. Ova gorko-slatka tragikomedija premijerno je prikazana na festivalu Sandens, nakon čega je film bio prikazan i na prošlogodišnjem Berlinalu.