Evropa dobija novu mrežu brzih vozova koja će povezivati glavne gradove

Izgleda da je evropska železnička renesansa ponovo u punom zamahu. Iako je ove godine došlo do ukidanja nekih noćnih linija, brzi vozovi doživljavaju veliki povratak. Nakon najava o „evropskom metrou“ - svojevrsnoj verziji podzemne železnice za ceo kontinent, Evropska komisija sada je objavila detalje svog plana za ubrzavanje putovanja i jačanje međugraničnih veza.

Prema predlogu, nova integrisana mreža brzih pruga omogućiće putovanja vozovima brzinom do 250 km/h, što bi vreme putovanja između velikih evropskih gradova i prestonica moglo da prepolovi.

Iako se predviđa da će čitava mreža biti u funkciji do 2040. godine, pojedine deonice bi trebalo da budu završene već do 2030. Na primer, put od Berlina do Kopenhagena trajao bi samo četiri sata umesto dosadašnjih sedam.

Do 2035. put između Sofije i Atine trebalo bi da bude skraćen sa gotovo 14 na svega šest sati. Planirane su i potpuno nove rute, poput one koja povezuje Pariz i Lisabon preko Madrida, ili Varšavu i Talin preko Rige.

Prema projekcijama, vreme putovanja će biti znatno kraće na svim linijama: od Praga do Rima za deset sati, ili od Stokholma do Kopenhagena za svega četiri.

Ukratko, putovanje po Evropi vozom uskoro će postati mnogo jednostavnije, brže i udobnije, uz pouzdane linije koje će povezivati gotovo ceo kontinent. Osim što će putovanja biti brža, ovaj projekat doneće i značajno smanjenje emisije ugljenika i doprineti održivijem saobraćaju.

Projekat je deo ambiciozne inicijative Evropske komisije poznate kao Trans-European Transport Network (TEN-T), koja obuhvata razvoj novih puteva, železnica, luka i drugih infrastrukturnih projekata širom Evrope. Više o četvorostubnom planu za unapređenje brzih železnica dostupno je na zvaničnom sajtu Evropske komisije.