Etno obrada pesme Ne brini grupe U škripcu
U susret bioskopskoj premijeri filma Nikole Vukčevića Dečaci iz ulice Marksa i Engelsa, zakazanoj za 27. novembar u Beogradu, urađena je još jedna obrada i još jedan muzički spot numere iz filma Ne brini grupe U škripcu (1987).
06-06-2015
|15:44
U susret bioskopskoj premijeri filma Nikole Vukčevića "Dečaci iz ulice Marksa i Engelsa", zakazanoj za 27. novembar u Beogradu, urađena je još jedna obrada i još jedan muzički spot numere iz filma "Ne brin"i grupe U škripcu (1987).
Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 30.10.2014. - 14:21:00
(Foto:Dečaci iz ulice Marksa i Engelsa PR promo)
Ovog puta, u pitanju je starogradska verzija sa prepoznatljivim glasom legende iz devedesetih godina, Eda Abdovića ("Čudna žena beše Vera"), kome je ovo svojevrsni povratak u svet muzike posle niza godina odsustva sa muzičke scene.
Posle rock verzije u stilu sa početka devedesetih (spot Momčila Otaševića, i autentičnog avangardnog rocka, uoči premijere filma "Dečaci iz ulice Marksa i Engelsa" reditelj Nikola Vukčević je tragao za novom osobenošću vokala i stila, želeći da se još jednom promeni muzički pravac i orijentacija pesme "Ne brini" (čime će se pokazati i sav potencijal autora Zorana Vulovića). Za novu obradu numere, Vukčević je okupio vrsne muzičare predvođene kompozitorom Ivanom Marovićem (aranžman), uz akustičnu podršku flamenko gitariste Darka Nikčevića i niza najpoznatijih crnogorskih instrumentalista, uključujući i violinistkinju Crnogorskog simfonijskog orkestra Katarinu Pavlović (koja je svirala prepoznatljive deonice violine u numeri "Pogledi u tami" Sergeja Ćetkovića, numeri iz prethodnog Vukčevićevog filma „Pogled sa Ajfelovog tornja”.
O novoj verziji pesme reditelj Vukčević kaže:
- Edo Abdović ima to nešto iskreno i fajtersko u sebi, snažnu ličnost i muzičku emocionalnost. On je bio moj prvi izbor za ovu verziju numere jer verujem da je posle pet 5 godina rada i sam film takav. Želeo sam da se u ovoj finalnoj interpretaciji, finalnom spotu pred premijeru, oseti snaga Balkana i harmonike, kafane i slomljenog stakla, gitare i nekog dalekog Mediterana, mirisi kasnog leta i neke zlatne jeseni, jer verujem da se time DEČACI bave i što komunicira sa publikom svuda gde je film bio prikazan, ispraćen i sa suzama i sa osmesima. Za takvom sam interpretacijom tragao i podjednako nam je bio potreban Edo, koliko verujem da je ova numera bila potrebna i njemu.
