Efekat praga: Zašto zaboravimo šta smo hteli čim uđemo u drugu prostoriju?

Još od 2006. godine psiholozi sa University of Notre Dame istražuju fenomen poznat kao „efekat praga“ (doorway effect). U jednoj studiji koristili su virtuelnu realnost i pokazali da se pamćenje predmeta iz jedne prostorije smanjuje onog trenutka kada ispitanici prođu kroz vrata i uđu u drugu sobu.

Istraživači nude trodelno objašnjenje: naša sećanja organizovana su u epizode; teže nam je da prizovemo informacije iz prethodnih epizoda; i, što je ključno, prolazak kroz vrata stvara novu epizodu ili „granicu događaja“, zbog čega je teže setiti se namere koja je bila „sačuvana“ u prethodnoj memorijskoj epizodi.

Ovi rezultati naveli su na zaključak da vrata imaju gotovo „magičan“ uticaj na naš mozak. Međutim, tim sa University of Queensland ponudio je nijansiraniju sliku. Njihovo istraživanje pokazalo je da prolazak kroz vrata koja povezuju identične prostorije uglavnom nema uticaj na pamćenje – verovatno zato što promena konteksta nije dovoljno izražena da bi se formirala jasna „granica događaja“. Tek kada su ispitanici istovremeno bili ometeni dodatnim zadatkom, vrata između istih prostorija počela su da utiču na pamćenje.

Istraživači sa Kvinslenda navode da se to poklapa sa svakodnevnim iskustvom: najčešće zaboravimo po šta smo došli kada smo rasejani i mislima negde drugde. Takođe, efekat praga je verovatniji kada dolazi do značajne promene konteksta – na primer, kada iz dnevne sobe izađete u dvorište.

Nova saznanja nude i moguće rešenje: pokušajte da ostanete fokusirani na svoju nameru dok prolazite kroz vrata. A ako to ne pomogne – uvek možete da zapišete podsetnik, makar i na poleđini ruke.