Teško je živeti dva života u jednom“, poverava nam se Edit Pjaf u tekstu mlade i talentovane spisateljice Sare Radojković.

U toj rečenici sažeto je nadljudsko životno iskustvo mrvice koja je nosila cipele broj 34. U njenim prodornim i sveobuzimajućim pesamama prepoznajemo kaldrmu pariških ulica i duh varijetea iz tridesetih godina XX veka, kao i veličanstvenost mjuzik holova koji su okupljali elitu u svojim gledalištima.

Prijateljica Žana Koktoa, kuma Marlene Ditrih, mentorka Šarla Aznavura i Iva Montana, inspiracija za čitavu jednu epohu, Pjaf je postala pariški mit tako što je ostala verna ulici i karnevalu, kako u svojim pesamama, tako i u ličnom doživljaju života. Volela je strasno i bez rezerve, a plenila svojom jednostavnošću, setnom čežnjom i slobodom da bude samo svoja, i na marginama društva i pod svetlom reflektora.

Autorski tim predstave, inspirisan bajkom o prljavoj devojčici sa ulice koja se vinula do svetske slave, dočarava njeno svesno sagorevanje u ljubavi. Baš kao što je Sveta Tereza, Editina duhovna zaštitnica, rekla: „U životu nisu bitna velika dela, već velika ljubav“.

Predstava je nagrađena na Festivalu monodrame i pantomime u Beogradu 2016. godine Zlatnom kolajnom publike “Siniša Dašić” kao i nagradom “Ljuba Moljac” za najboljeg mladog glumca.
Iste godine, dobila je nagradu za najbolju originalnu scensku muziku na festivalu Art Trema u Rumi.
Predstava je dobila jednu od dve ravnopravne nagrade za najbolju monodramu, kao i nagradu publike na 5. Befemonu, festivalu monodrame u Bečeju 2017. godine.
Predstava je gostovala u Kulturnom centru Srbije u Parizu krajem 2016. godine sa podrškom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.