Slušate: Vikend uz Naxi

Pesma: Jelena Tomašević - Dobro Jutro Ljubavi

Vikend uz Naxi
Naxi Radio
  • Poslednjih 5 pesama
    1. Jelena Tomašević - Dobro Jutro Ljubavi
    2. Gibonni - Mirakul
    3. Gibonni - Onako, Od Oka
    4. Knez - Vjeruj
    5. Knez - Pobjedila si ti
  • Beograd Uzivo
  • Delta city - Black friday
  • Propuštene emisije
    Ostale emisije
    1. Jelena Tomašević - Petak - Mojih 50
    2. 26. novembar - 1 - Dodir noći
    3. 26. novembar - 2 - Dodir noći
    4. 26. novembar - 3 - Dodir noći
    5. Jelena Tomašević - Četvrtak - Mojih 50
  • Preporučujemo
    Povrće i testenina u soja sosu Povrće i testenina u soja sosu

    Ukusan obrok za ljubitelje testenine i povrća.

    Brze čokoladne banane Brze čokoladne banane

    Desert za čiju pripremu ćete utrošiti malo vremena, a uživati u njegovom neodoljivom ukusu.

  • Naxi aplikacija radio 2
  • Kuća
    Venac od suvog cveća kao dekorativni detalj Venac od suvog cveća kao dekorativni detalj

    Iako je još uvek rano za praznični dekor, vaš dom uvek možete ukrasiti onim jesenjim. Sve više se popularizuju venčići od suvog cveća, koje možete napraviti sami.

    Bonsai u vašem domu Bonsai u vašem domu

    Ukoliko ste rešili da vaš dom obogatite za jedno bonsai drvo, evo nekoliko stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju prilikom njegovog održavanja.

  • Kursna lista
    Kupovni Srednji Prodajni
    EUR 116.76 117.58 118.41
    CHF 108.07 108.83 109.59
    USD 97.89 98.58 99.27
  • Povezani članci
  • Dunja Kusturica: Sa Emirom vodim konstruktivne rasprave

    Dunja Kusturica,dramaturg i selektorka Kusfendorf festivala za Naxi portal govori o kriterijumima ovogodišnje selekcije takmičarskih filmova, zbog čega je ovde godine festival bogatiji za još jednu programsku celinu, izdvaja najlepše od Njujorka, Pariza i Beograda i objašnjava kako ona i Emir Kusturica rešavaju nesuglasice u pogledu različitih afiniteta prema određenim umetničkim stilovima.




    25-01-2016 | 13:59 | Autor/Izvor: Naxi media

    Foto: Dušan Stojančević


    Filmovi mladih umetnika nose posebnu energiju, viziju. Kao selektor Festivala, da li možeš da sumiraš koji su kriterijumi odabira filmova koji su se našli u takmičarskom delu Kustendorfa?

    - Kriterijumi su najpre estetske prirode. To je nešto što uvek ponavljam, ali mislim da je svako od mladih autora nadaren za jednu određen segment. Kod nekog je fotografija istančana, kod nekog su zanimljivi glumci, kod nekog scenario...to su neke smernice koje su dosta važne.

    Ovo je već 9. godina kako traje festival. Da li se, iz godine u godinu, može prepoznati tematika koja se posebno izdvaja i privlači mlade u datom trenutku?


    - To je teško izdvojiti. Što se tiče kratkih filmova, to se ostvarenja koja dolaze iz celog sveta. Neke tematike mogu da se povežu - bilo da su to ljubavne, porodične drame ili politički angažovane teme. Ove godine u selekciji imamo dva domaća filma koja govore o seobama i emigrantima koji dolaze sa Istoka. Ono što sam uspela da lociram kao nit ove godine jeste to da su autori uglavnom sa Istoka. Možda je to stvar koja pokazuje da iz tog dela sveta dolazi neka nova energija.

    Imala si priliku da živiš u Njujorku, Parizu i Beogradu i da se upoznaš sa tri grada koja odišu različitom kulturom i energijom. Šta bi u svakom od njih izdvojila?

    - U Njujorku sam živela davno. To je bio jedan period mog detinjstva i sećam se da mi se nimalo nije dopao. Kada je čovek tako mali, više žudi za prirodom i nekim suncem, što ipak, tamo nije moglo da se vidi među svim tim neboderima. Pariz je jako privlačan grad, jer je jako dinamičan i pun kulturnih dešavanja. Vrlo je bogat noćni život. Arhitektura u Parizu je prelepa. Dovoljno je prošetati ulicom da se osetiš nadahnutim. Beograd je, opet, sasvim drugačiji. On ima svoju draž koja nije vidljiva na prvi pogled. Čoveku treba više vremena da ga upozna i otkrije sve njegove čari. Ritam života je sporiji u odnosu na pomenute gradove, što meni odgovara.



    (Foto: Dušan Stojančević)

    Završila si dramaturgiju. Da li bi mogla da izdvojiš neko delo koje te je posebno inspirisalo.

    - Rusi svakako, ali sam njih počela da čitam relativno kasno, kao petnaestogodišnjakinja. Pre toga su bili Argentinci. Prva knjiga koja me je "povukla u čitanje" bila je "Tunel" Ernesta Sabate, verovatno zbog same tematike koja me je u to vreme zanimala. Naravno, posle je došla "ruska faza". U jednom periodu mi se jako dopadao Gajto Gazdanov. To je ruski emigrant koji je živeo u Parizu, radio kao noćni taksista i pisao romane. Videla se dobra isprepletanost nečeg aristokratskog u njemu, tih poetičkih rečenica koje mogu podsetiti na Crnjanskog, a istovremeno, iskustvo ulice koje ga je inspirisalo.


    Od malena si u svetu umetnosti. Koliko je odrastanje u umetničkoj porodici imalo uticaja da i sama zavoliš umetnost i opredeliš se za nju?


    - To je svakako uticalo i bilo korisno, jer sam od malih nogu bila upućena na mnoge stvari koje su učinile da steknem veće znanje za kraći vremenski period. Kada si već u detinjstvu upućen na neke filmove, putovanja i događaje koji nisu svakidašnji to ima velikog uticaja na samo sazrevanje i pogled na umetnost. Paradoksalno, takav vid života ti omogućava da brže odrasteš, ali i teže sazervaš.

    Ti si selektor festivala, što nosi veliku odgovornost. Da li je Emir Kusturica stog kritičar i koliko su ti njegove kritike bitne i konstruktivne?


    - Nas dvoje retko ulazimo u rasprave, ali su nam ukusu nekada potpuno drugačiji. I pored toga, mi se u svakoj varijanti razumemo. Njegov ukus naginje ka baroku, a moj ka klasicizmu i većoj svedenosti. U tom smislu i kada dođe do različitih pogleda, te rasprave su uvek konstruktivne.

    Kustendorf je svojim sadržajem tokom devet godina postao važno mesto na kulturnoj mapi Srbije. Kako si ti do sada zadovoljna ovogodišnjom realizacijom festivala?

    - Jesam, mada još uvek ima mnogo toga da se desi. Sigurna sam da neće izmaći mojim očekivanjima.

    I ove godine najbolji filmovi osvojiće Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje. Koji su neki osnovni kriterijumi za osvajanje nagrade?


    - Mislim da je to jako teško odrediti. Jedina pravila, koja mislim da su nasilno nametnuta su ona koja dovode te mlade ljude da se bave temama koje su recimo političke, ili teme koje nisu lično proživljene, nego su iskonstuisane. To zavisi i od onih koji ocenjuju filmove ili onih koji će ubuduće finansirati njihove dugometražne filmove.

    Ovde godine si pokrenula novu programsku celinu - Dekolonizovanje filma. Kako si došla na tu ideju i zašto bas ova tematika?

    - Ja mislim da je svet generalno u jednoj očitoj fazi neokolonijalizma. Film, koji toliko zavisi od novca podređen je temama koje nameću finansijeri. To je jedna vrlo nezahvalna pozicija. Filmovi koje sam pogledala nedavno, a koji su većinom dokumentarci izmiču tome. Autori koriste arhivske snimke, glas u off-u koji opisuje priču...Poenta je da su suprotnost onoga što sam prvo napomenula.

  • Pročitajte i...
    Ana Rucner Ana Rucner : Romska muzika kao čista emocija

    Ana Rucner, proslavljena violončelistkinja u proteklom periodu radila je na novom studijskom albumu inspirisanim romskom muzikom. Iako je po obrazovanju klasičan muzičar, u svom dosadašnjem radu postala je poznata kao neko ko klasičnu muziku kombinuje sa tradicionalnim i modernim elementima, a ulazak u žanr romske muzike predstavlja novitet u njenom dosadašnjem muzičkom opusu. Novi album najavila je predstavljanjem numere "Esma", a za Naxi talentovana umetnica govori o procesu rada na albumu, romskoj muzici, te Esmi Redžepovoj koja joj je bila inspiracija za nastanak istoimene autorske pesme, kojom je odala počast kraljici romske muzike.

    Otvoren konkurs za takmičarski program 14. Kustendorf-a Otvoren konkurs za takmičarski program 14. Kustendorf-a

    Кonkurs za takmičarski program 14. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Кustendorf 2021. otvoren je do 1. decembra, 2020. godine.

    Maja Rakovic o Naxi Zvezdi Maja Rakovic o Naxi Zvezdi

    Maja Rakovic, glavna i odgovorna urednica i vlasnica Naxi radija i predsednica RAB Srbija osvrće se na prvu godinu u kojoj je dodeljena nagrada za pesmu godine, koja je danas prerasla u jednu od najznačajnijih nagrada i najvećih radijskih događaja u regionu. Maja objašnjava zbog čega je na ovaj način važno motivisati muzičke autore i podržati razvoj muzičke industrije, govorila je i o ideji vodilji koja je pratila Naxi radio od njegovog osnivanja, a koja se prenela i na dodelu, da "muzika ne poznaje granice".

    Massimo: Mali krug Velikih ljudi Massimo: Mali krug Velikih ljudi

    Danas nešto posle podneva slušaoci Naxi radija imali su priliku da premijerno čuju novu pesmu Massima Savića naziva "Mali krug".

  • Komentari

    Komentara: 0

    Postavi komentar: