Dugalić :U novijim generacijama dogodio se dobar prevrat

Proslavljeni glumac i profesor Nebojša Dugalić u novom ostvarenju Darka Bajića "Bićemo prvaci sveta" čija se premijera očekuje 26. februara, tumači lik Vladimira Dedijera, a u intervjuu za Naxi portal otkriva zbog čega je ponosan na mlađe kolege, odnosno koji potencijal i duh prepoznaje u svima njima, kakavih tema na fali, ali i u kom smeru bi umetnost morala da krene u budućnosti.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 19.2.2015. - 10:00:00


(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Igrate ulogu Vladimira Dedijera, proslavljenog političara, istoričara i novinara koji je pomagao razvoj jugoslovenske košarke. Nakon toliko godina iskistva i ostvarenih uloga na filmu i u pozorištu, čime Vas je ovaj lik osvojiio?

 - Ono što je najinteresantnije kod njega jeste njegova slojevitost, kako ličnosti, tako i situacija u kojima se on u filmu pojavljuje. Taj lik rasvetljava sa mnogo strana, jer on ni u jednoj situaciji nije samo to gde se nalazi već sve ono što iza sebe i sa sobom nosi. On istovremeno uvek razmišlja i kao čovek države, partije, a opet je bio izuzetno obrazovan i imao je tu sposobnost da bude dobar menadžer i da prepozna sjajne potencijale, ali i da ih valja podržati i usmeriti, jer će to biti nešto dobro i za državu. Ispostavilo se, na sreću, da je bio u pravu. On je veoma kompleksan -  istovremeno je i opasan i simpatičan, i topao i ume da se ohladi kada se niko ne nada. Umeo je da višestruko manipuliše, a opet da zaista pomogne.

Darko Bajić je svojevremeno izjavio da ste ekipno radeći na filmu želeli da otkrijete šta se zaista krije iza melanholije i pozivanja na neko "drugo, bolje vreme". Kakav je Vaš stav o tome?

 - Neki sumarni zaključak. U duhu ovog vremena, generalno nedostaje oslonac za nadahnuće. Kad danas imate gotovo strateški momenat da najviši dometi nemaju značaj i težinu i da su novine preplavljene uglavnom skandaloznim najavama, ispostavlja se da je važnije ko je kome šta opsovao, nego to što su neki mladi matematičari osvojili prvo mesto u svetu. Prisutno je obezvređivanje svega najboljeg. Kada imate takvu društvenu klimu, onda ne postoji poriv da se čovek hvata za neki ideal, jer unaopred shvata da je svaki idealizam jalov posao i da će pretvoriti u Don Kihota koji na razne načine juriša na vetrenjače. To je ono što je, po mom osećanju najveća boljka našeg vremena. Nedostatak nepatvorenog nadahnuća u kome se veruje da ću dajući najbolju svoju snagu doprineti svima - i sebi i svima. I da je to jedini pravi ljudski angažman. Ukoliko to nemate, sve se pretvara u svoju suprotnost.


(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Ovo je veliki projekat koji će svakako imati širok gledalački odjek. Da li mislite, da je ovo jedan od načina da se pomogne popularizaciji sporta, timskog duha i vrednosti o kojima ste maločas govorili?

 - Iskreno se nadam. Sećam se svog prvog utiska, kada sam gledao, takođe naš sjajan film,  "Montevideo". Imao sam jednu jaku emiotivnu reakciju na film, ponajviše zbog toga što se na jedan autentičan način afirmiše upravo ta vrsta duha. Vidite kako je uz zajednički trud moguće da se postigne mnogo toga. To je toliko očaravajuće, pa poželite, makar bili i u mojim godinama da počnete da trenirate fudbal i idete u neki Montevideo da kažete da možete bolje od svih. Nadam se da će i ovaj film biti na tragu tog duha i da će ustvari, ne samo kinematografija, nego umetnost uopšte morati da krene u tom duhu. Ljudi vape za onim u čemu prepoznaju tračak neke ljudskosti, neposrednog, živog, ushitnog.

Bavite se pedagoškim radom i nije vam stran rad sa mladim kolegama. Kako ocenjujete rad sa ovom ekipom, s obzirom da ima i debitanata?

 - Ja sam stekao utisak da se u ovim novijim generacijama dogodio dobar prevrat u odnosu na neki prethodni period. Mislim da se pojavila generacija mladih ljudi koji nose u sebi takve potencijale i takve mogućnosti. Tako da smo zaista lepo radili u svim zajedničkim scenama. Bilo je lepog obostranog uvažavanja i radosti razmene. Razlika u generacijama je prilična, skoro da sam svakom od njih mogao da budem otac. Drago mi je da mi je upravo to iskustvo rada sa njima - saznanje da mladi ljudi imaju "žive" otvorene oči i spremnost na reagovanje. To je ključna stvar.