Dragan Petrović Pele: Gluma je 40-godišnji maraton

Dragan Petrović Pele, proslavljeni glumac i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u intervjuu za Naxi portal govori o novoj predstavi "Savršen kroj" koji je ostvario u saradnji sa kolegom Bodom Ninkovićem a čija je premijera zakazana za 15. maj u BDP-u. Otkriva zašto ga profesorski poziv u potpunosti ispunjava, ali i kada dođe vreme da glumac stasa i krene da radi projekte iz čistog zadovoljstva.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 13.5.2013. - 20:00:00


(Foto: Naxi media)
 
Spremate predstavu "Savršen kroj" za koju je usledila najava da ćete od sada raditi samo ono vam donosi satisfkaciju. Kada glumac može sebi da priušti luksuz da igra samo predstave koje mu pričinjavaju zadovoljstvo?

 - Svakog puta kada krećete u neki novi posao kažete sebi: "Hajde još ovaj put, ali naredni projekat radim samo iz zadovoljstva", i onda se to odlaže godinama. Vreme prolazi brzo i dok se okenete iza sebe imate trideset godina rada, koje su takoreći proletele. Mislim da je došlo krajnje vreme da radim nešto što mi pričinjava zadovoljstvo, nešto što neće da me sputava i izaziva teskobu. Tako smo Boda i ja odlučili da započnemo ovaj projekat, dogovorili se sa Vladom Đurđevićem koji je izvanredan dramski pisac i koji je komad napisao u rekordom roku i postavili smo ga sa velikim zadovoljstvom za mesec i po dana.

O čemu govori komad?

 - To je komad sa dva lica, komad razotkrivanja. Svetislav je krojač koji radi u svojoj privatnoj radnji i šije pretežno odela za elitu. U slučajnu posetu, u nevreme, mu dolazi jedan čovek, nakon čega oni shvataju da se poznaju od ranije. Ovo je jedna vrlo zanimljiva priča puna neočekivanih obrta i mislim da će biti jako interesantna publici, da će uživati.

Kada se osvrnete na karijeru, koja uspešno traje već tri decenije, da li uviđate da su se vaše sklonosti menjale? U kojim žanrovima trenutno najviše uživate?

 - Bilo je zaista mnogo žanrova. Kada počnete da se bavite ovim poslom lutate i pokušavate da nađete svoj izraz. Što je čovek mlađi, on pokušava da nađe svoj originalni izraz, što je, ipak, u našim uslovima jako teško. Nakon toga nastupi period letargije, pada entuzijazma, koji se posle nekog vremena opet vrati i nakon većeg iskustva shvatite da je potrebno da prođe dosta vremena da biste izgradili svoj stil. Potrebno je dosta rada na sebi da biste mogli da dođete do odgovora koji su izvorno vaši. Ovaj posao nije trka na 100 metara, već 40-godišnji maraton.


(Foto: Naxi media)

Niste osoba koja se javno eksponira, ali svojim radom ste uvek prisutni na glumačkoj sceni. To je svakako stvar vašeg izbora, a da li tome učite i vaše studente? Popularnost kao prolazna kategorija naspram glume kao poziva. Šta za vas predstavlja gluma?

 - Popularnost ne može da bude sastavni deo posla. Gluma, sama po sebi, ne podrazumeva medijsku popularnost. Postoje dve vrste popularnosti - Ljudi koji puno rade i ima ih na filmu, pozorištu, televiziji i oni su popularni upravo jer su prisutni u tim medijima. Postoji i ona druga vrsta popularnosti koja se bazira na tome da se ljudi konstantno pojavljuju u medijima i javnim dešavanjima, što je praktično virtuelna karijera. Nemam ništa protiv, svako radi ono misli da mu prija i što mu donosi dobit.

Godinama se uspešno bavite pedagoškim radom na FDU. Da li ste strog autritet i rad bazirate na striktno određenim pravilima, ili ste popustljiviji i težite da kod svakog uočite autentičnost i radite na njenom ispoljavanju?

 - Uslovno strog. Prva godina i služi za upoznavanje, da vidimo gde smo, da se priviknemo jedni na druge. Pedagogija u glumi podrazumeva da student glume stekne poverenje i da se otvori. S druge strane, umetničke škole podrazumevaju jedan određen dril, koji je stub svakog uspeha. Moji studenti to znaju, i već tokom studija shvataju da zaista tako mora da bude, jer dobijaju nešto što će ih pratiti čitavog života. Ovaj posao me trenutno najviše ispunjava i pravo je zadovoljstvo raditi sa mladim ljudima koji su puni sveže, zdrave i prijatne energije.

Gluma vas je spojila i sa suprugom Olgom Odanovic još tokom studentskih dana. Da li je slično interesovanje presudno za nastanak skladnog i dugoročnog braka?

 - Nije presudno. Neke stvari se možda lakše prevaziđu, izglade i svakako da postoji razumevanje. Ja znam ljude koji sjajno funkcionišu iako su iz umetničke i neumetničke sfere. To je individualno, više ljudsko pitanje, više nego zanata i posla.

Živimo u vremenu brze tehnologije, a u žiži se sve više nalaze teme koje su po svojoj sadržini dosta površne. Kakvog sadržaja, je po vašem mišljenju više potrebno u medijima?

 - Kod nas je prisutna estradizacija svega. Naše tržište je malo i ne može da proguta ono što mogu velika tržišta poput američkog ili francuskog. Mi bismo morali da vodimo računa šta je u našim medijima i to bi trebalo da bude deo kulturne politike ove zajednice. Ipak, to nije slučaj i na medijskom polju vlada priličan haos, što donosi loše rezultate i plodove. Lakše je srušiti nešto nego sagraditi. Potrebno je mnogo angažovanja da bi se nešto promenilo.