Doris Dragović: Želim da prošetam kroz centar Beograda

Muzička diva Doris Dragović, obožavana u svim zemljama bivše Jugoslavije, posle dvadeset godina održaće dva koncerta u Srbiji. Za Dan zaljubljenih 14. februara nastupiće pred publikom Kombank arene u Beogradu, dok je koncert u Novom Sadu najavljen za 8. mart.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 28.1.2014. - 11:15:00

(Foto: Naxi media, autor: Dimić Željka)

Starije generacije Doris Dragović pamte po velikim muzičkim hitovima, neprevaziđenoj eleganciju i vanrednoj lepoti, a ova pevačica ne krije da je posebno raduju susreti sa mladima koji prate njen rad. U intervjuu za Naxi radio Doris otkriva kako glasi jedinstveni recept za lepotu, podseća se kako je izgledao njen prvi nastup u Beogradu, a ne krije i da se nada da će pronaći vreme da prošeta kroz centar naše prestonice.

Kako teku pripreme za koncert u Beogradu?

- Same pripreme za koncert su ono što je meni najzanimljivije i što me najviše veseli. Orkestar i ja se već skoro mesec i po dana pripremamo u studiju, slažemo repertoar i razmišljamo kako najlepše sve uobličiti. U tom procesu menjamo aranžmane i tako diramo u samu esenciju muzike, a samim tim je čitav period priprema zanimljiviji.

Osećate li uzbuđenje pred beogradski koncert?

- Ja uvek držim do toga da je dobro imati izvesno uzbuđenje na sam dan koncerta. To je ono kreativno uzbuđenje koje pomaže umetniku da se fokusira i koncetriše na najvažnije, a to je da podstakne unutrašnju emociju koja će se videti na samoj pozornici.


U Srbiji vaše pesme podjednako dobro znaju i stariji, ali i oni mlađi. Kako objašnjavate fenomen da nove generacije poznaju Vaš rad iako niste direktno prisutni na našoj javnoj sceni već dvadeset godina?

- Za mene je to najlepša čarolija! Ja mlade ljudi jako volim. Susret sa mladošću mi predstavlja toliku radost da tako nešto ne mogu da uobličim u rečenici. Sva vrednost, sva istina i lepota je u njima. Prava je magija da su moje pesme zaživele i kod mlađih generacija, kao i da intenzivna veza između moje muzike i njih postoji. To kako su moje pesme zaživele i kako se taj dodir održava je nešto što po svemu prevazilazi mene. Držim da je to najlepši deo čitave priče. Za mene je veliki dar činjenica da veza sa mladim ljudima postoji, a da je niko ne forsira. Apsolutno sam sigurna da je sva vrednost u mladosti.

Na koji način održavate vezu sa publikom koja vas prati od početaka?

- Danas se sve to događa preko modernih medija i interneta, a ja u njih i nisam toliko uključena. Moj najbliži dodir sa internetom je putem usisivača za prašinu (smeh). Dakle, pošto nisam uključena u novije informatičke tokove, o svim dešavanjima na fejsbuk stranicama posvećenim mom radu obaveštavaju me moje kolege i saradnici, koji sve to prate. Najlepša stvar u svemu tome je da su te stranice samonicijativno kreirali ljudi koji prate moj rad. Činjenica da su to kreirali svojom voljom i iz ljubavi prema mojoj muzici me jako veseli.

(Foto: Naxi media, autor: Dimić Željka)

Oduvek ste važili za jednu od najlepših žena na našim prostorima. Koji je Vaš recept za lepotu, na koji način brinete o sebi?

- Po tom pitanju zaista ne radim ništa, ali zasigurno znam da mi godi moje unutrašnje stanje. Ja već imam toliko puno decenija iza sebe da bih bila sama sebi smešna da nisam dozvolila da se na mojoj spoljašnjosti dese dobre i kvalitetne promene. Takve promene se dešavaju kada se sve slegne i sve sazri, onda kada na prava pitanja počnu da se slažu pravi odgovori. A na sva ta pitanja odgovor je jedan - treba živeti u skladu sa svojom savesti, treba prihvatiti sve promene koje se dešavaju oko nas. U životu se inače čini da mi samo možemo da postavljamo neke konstante, a uglavnom nismo svesni da odjednom sve može da se promeni. Onaj koji uspe da sam sa sobom reši da ništa nije konačno i da nikad nije kraj dok ne dođe kraj, taj mnogo olakšava sebi i puno je bliži istinskom miru. Taj mir čini onu opuštenost koja se manifestuje kroz spoljašnjost.


Pesma "Željo moja" mnoge vraća u prošlost, u vreme bivše Jugoslavije, kada su kako kažu bila lepša vremena. Da li ste Vi sami jugonostalgični i kakva osećanja u Vama budi ova pesma?

- Te 1986. godine ja sam imala 25 godina i može biti da se pre radi o  “nostalgiji” za mladosti. (smeh) Mislim da niko ni ne može imati nostalgiju prema nekoj zemlji, već prema danima mladosti i bezbrižnosti . Tada smo bili mladi, jaki i poletni. Imali smo elan i lude planove, velike želje i velike zamisli, kao i jednu apsolutnu sigurnost da možemo menjati čitav svet. Mislili smo da možemo pomerati planine sa mesta na mesto. Onda život odradi nekako svoje i smesti te na realnije visine.

Sećate li se kako je izgledao Vaš prvi nastup u Beogradu?

- Moj prvi nastup u Beogradu je bio televizijski nastup u jednom od šou programa TV Beograda. Tih godina je Radio-televizija Beograd imala vrlo jaku zabavno-muzičku redakciju i tu su nastajali spektakularni šou programi. Danas kada se setim šou programa "Obraz uz obraz" i dalje sam fascinirana kakav je to šou bio. Toliko profesionalnosti, toliko velikih ideja i tako dobrih gostiju na jednom mestu do tada još nije viđeno, tako da smo svi želeli da gostujemo u jednoj takvoj emisiji. Sećam se da je tada bila prva pojava skečeva, pa bez obzira kojom profesijom ste se bavili, bilo da ste sportista, glumac ili pevač, svi su morali da pevaju i glume. To su bili ozbiljni scenaristički zahvati, a sve je bilo novo i originalno.

Šta sve želite da vidite u Beogradu?

- Ukoliko mi dozvole obaveze imam želju da prošetam malo kroz grad i da se, ako ikako uspem, susretnem sa centrom i starim delom Beograda koji je naprosto magnetičan. To je deo grada koji je poseban, koji je iako star, u sebi pun mladosti i života.