Đorđe i Miljan: Humor i optimizam kao izbor

U susret novoj TV seriji "Daleko je Holivud", glumci Đorđe Marković i Miljan Davidović govore o pozorišnoj umetnosti, otkrivaju razloge zbog kojih veruju da će serija lako naći put i osvojiti simpatije publike,  kako je bilo sarađivati sa glumačkim legendama poput Predraga Ejdusa, Petra Božovića, Danice Maksimović i Borisa Komnenića, ali i koji su to saveti "zlata vredni" koje su im starije kolege nesebično podelile.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 10.11.2014. - 10:00:00


(Foto: Aladin Baghit/Ivana Dubajić)

Humoristička serija "Daleko je Holivud", nastala po tekstu Miljana Davidovića i Nenada Gvozdenovića, na male ekrane doneće toplu priču, komediju karaktera koja će gledaoce i pored zabavnog sadržaja naterati da proniknu u probleme današnjeg društva i pitanje egzistencije pozorišne umetnosti. "Daleko je Holivud" predstaviće priču o malom provincijskom pozorištu koje je na korak od gašenja. Kroz dvanaest epizoda u režiji Ivice Vidanovića i Miloša Petričića junaci ostvaruju dinamične međuljudske odnose kojima dominiraju sujeta i paranoja, ljubav i zavist, neodsanjani snovi prekinuti surovom realnošću.

Koliko vam je, kao mladim umetnicima, bilo ispirativno da se bavite temom opstanka pozorišta i upoznate sa onom "tamnijom stranom medalje" glumačkog posla i problemima koji dovode do mogućnosti gašenja pozorišta?

Đorđe: Kod nas se uslovno rečeno mladi stvaraoci preko noći inficiraju gorčinom i tamnijom slikom realnosti i lako upadaju u apatični šablon sa verom, tj.neverom da išta mogu promeniti na bolje. Jedna grupa tih ogorčenih s pravom traži više i bolje, ali je čest slučaj i onih drugih kojima i kada bi dali prostora da deluju, ne bi opet ništa suvislo niti konstruktivno napravili. Od kad znam za sebe u ovom poslu, govori se da nam je pozorište, kao i kultura uopšte na infuziji i da je samo pitanje časa kada više neće biti love za onu bocu koja produžava život. Serijom "Daleko je Holivud", pokušali smo da, nadam se i uspeli, celoj toj pojavi priđemo sa duhovite i sarkastične strane.

Miljan: Ovo su teška vremena za pozorište, ali kao i u životu, sve je periodično. Biće bolje.

Kakvo je vaše viđenje trenutne domaće pozorišne scene?

Đorđe: Dogodila se na neki način neplanirana decentralizacija kulture. Beograd već duži niz godina nije neprikosnoveni vlasnik kvaliteta na pozorišnoj sceni, bez obzira na određen broj vrlo kvalitetnih pozorišnih ostvarenja koja se u prestonici mogu videti. Tome je doprinela i proizvodnja glumaca na veliko, pa se dogodilo da su se u nekim provincijama počele događati značajne stvari koje osvajaju publiku i nagrade na pozorišnim festivalima. Eto, dogodila se na neki način kulturna emigracija prema unutrašnjosti.

Miljan: Ovo su teška vremena za pozorište, ali kao i u životu, sve je periodično. Biće bolje.

Opišite lik koji igrate u seriji.

Đorđe: Nedeljko. Najradije bi pobegao od svog imena, pa se služi nadimkom Ned. Teško mu pada provincija i pozorište u kojem je zaposlen. Rado bi da napusti brod i posadu koju mu je sudbina dodelila,  niko ga drugi neće, ali bitno je da on želi holivudsku karijeru. U celom tom njegovom "tripu", jedino ga ozbiljno shvata Cmilja, konobarica pozorišnog bifea, koja je zaljubljena u njega. Što više veruje u svoj ničim potvrđeni kvalitet, tim više ispada komičan i ranjiv. Postao mi je drag, zaista.

Miljan: Igram Duška, glumca koji iskreno veruje u pozorište i glumu, ma gde to bilo. On je iskren i otvoren u svemu što radi. Jednostavan čovek drhtave duše. Večno zaljubljen.

Humor koji osvaja, a ujedno ukazuje i na bitne probleme, do sada se pokazao kao uspešna kombinacija. Kako vi ocenjujete da će publika reagovati na seriju?

Đorđe: Cela priča ima i dozu magičnog, jer u njoj svaki junak strasno želi određenu stvar i brani do kraja svoje snove. Duboko verujem da će se publika prepoznati u ovoj priči, jer govori na duhovit način o ljudima koji se samo naizgled bave jednim nesvakidašnjim poslom, a mi sve vreme gledamo kako su oni itekako svakidašnji, jedni od nas, ljude koje srećemo na pijaci. Epizode su pune neočekivanih obrta i suludih akcija koje ansambl tog pozorišta, na čelu sa direktorom sprovodi. Oni nisu nikakve zvezde, a po prirodi posla bi trebalo da budu, bar u tim lokalnim okvirima. I to je još jedan komičan aspekt cele priče.

Miljan: Tema pozorišta kod nas nije obrađivana, tako da se nadam da će publici biti zanimljivo da gleda nešto što je skriveno od javnosti, i obavijeno velom tajne. Verujem da ljude uvek zanima, šta se to događa iza kulisa pre i posle predstave. Običan gledalac će moći da se poistoveti sa junacima naše serije.

Šta je ono što seriju "Daleko je Holivud" razlikuje od drugih?

Đorđe: Upravo ta tematika, životnost dijaloga i način na koji su ti likovi postavljeni u odnose. Oni nikako ne mogu jedni sa drugima, a jedni bez drugih, tek je to nemoguće. Mesto odigravanja priče, provincija. Život u njoj često podrazumeva više slobodnog vremena nego u velikom gradu, a tu ljudima svašta može da padne na pamet. Tu je duh još uvek vitalan, jer iz kolotečine i ponavljanja jednog te istog sleda događaja mora nešto pod hitno da se smisli da se ne bi skliznulo u apatiju. Ova priča između ostalog tretira baš taj fenomen.

Miljan: Nadam se da je ova serija, povratak u stara dobra vremena kad je humor bio mnogo čistiji i neusiljen. Ispričana priča na najčistiji mogući način.

U seriji igraju glumačke legende poput Petra Božovića, Predraga Ejdusa, Danice Maksimović...Kako je bilo sarađivati sa pomenutim glumačkim veličinama?

Đorđe: Uslovi u kojima smo radili i način života u Kikindi za ta dva meseca približio nas je jedne drugima. Bukvalno smo dane provodili u dvorištu mađarskog kulturnog doma gde se serija i snimala najvećim delom, pa smo imali prilike da čujemo neke priče iz života pomenutih glumaca. Taj njihov životni put je već sam po sebi velika škola. Često ti je najpametnije samo da slušaš i pamtiš i već si profitirao.

Miljan: Fantastično. To su ljudi koji su u svoj svojoj veličini jednostavni. Bilo je uzbudljivo i poučno. Neprocenjivo iskustvo.

U tom smislu, da li ste od starijih kolega dobili savete koji su Vam bili od posebne pomoći?

Đorđe: Petar Božović me je vraćao uvek u prvu ili eventualno drugu brzinu govora, dok bih ja bio u četvrtoj i to najviše van snimanja.

Miljan: Kako da ne. To su ljudi sa ogromnim glumačkim i životnim iskustvom. Najvažnije je što su hteli da podele ta svoja iskustva. Nesebičnost svih njih je velika. Svašta se moglo naučiti.