Da li vaš pas namerno pokušava da vas nasmeje? Naučnici imaju zanimljivo objašnjenje

Još je Čarls Darvin smatrao da psi imaju smisao za humor. U svom delu Poreklo čoveka (The Descent of Man) opisao je situaciju u kojoj pas spusti štap ispred vlasnika, a zatim ga u poslednjem trenutku zgrabi i pobegne čim čovek pokuša da ga podigne. Darvin je verovao da pas u tom trenutku uživa u svojevrsnoj šali.

Mnogi vlasnici pasa prepoznaće ovakvo ponašanje, ali da li ono zaista znači da pas pokušava da bude duhovit?

Psi su prirodno društveni

Psi vode poreklo od vukova, životinja koje žive u čoporima i oslanjaju se na međusobnu komunikaciju. Zbog toga su i psi izuzetno društveni i neprestano pokušavaju da ostvare interakciju sa članovima svoje „porodice“, bilo da su to ljudi ili druge životinje.

Na igru nas pozivaju karakterističnim položajem tela, mahanjem repom pokazuju da su srećni, a upornim pogledom ka frižideru često jasno stavljaju do znanja da bi rado dobili još neki zalogaj.

Zašto su psi toliko razigrani?

Ljudi su počeli da pripitomljavaju pse pre više od 30.000 godina, a vekovima selektivnog uzgoja njihovo ponašanje postalo je mirnije, prijateljskije i razigranije.

Stručnjaci često kažu da su psi zapravo „večiti vučji štenci“ – zadržali su mnoge osobine mladih vukova i u odraslom dobu. Upravo zbog toga ostali su radoznali, razigrani i skloni nestašlucima.

Naravno, nisu sve rase iste. Irski seteri i engleski springer španijeli važe za jedne od najveselijih i najzaigranijih pasa, dok se samojedi i čivave često opisuju kao nešto ozbiljniji.

Da li se psi zaista smeju?

Psi proizvode poseban zvuk poznat kao „razigrano dahtanje“ (play pant), koji koriste isključivo tokom igre kako bi pozvali druge pse na zabavu. Istraživanja pokazuju da ovaj zvuk podstiče druge pse da mašu repom i deluje umirujuće.

Zbog toga ga mnogi nazivaju i „psećim smehom“.

Ipak, to ne znači da psi imaju smisao za humor na isti način kao ljudi ili da svesno pokušavaju da nas nasmeju.

Zašto pas ponavlja ponašanje koje nas zabavlja?

Kada pas izmakne štap ili lopticu baš u trenutku kada pokušate da ih uzmete, verovatnije je da želi da vas podstakne na igru nego da se našali.

Psi su veoma inteligentni i brzo uče šta izaziva pozitivnu reakciju kod vlasnika. Ako primete da se smejete njihovim nestašlucima, velika je verovatnoća da će takvo ponašanje ponoviti.

Osim toga, psi veoma dobro prepoznaju ljudske emocije i znaju da je smeh znak pozitivnog raspoloženja. Zato mogu naučiti da određene radnje izazivaju osmeh kod vlasnika, pa ih ponavljaju kako bi nastavili prijatnu interakciju.

Da li psi zaista pokušavaju da nas nasmeju?

Na to pitanje još nema konačnog odgovora.

Moguće je da pas nema nameru da bude zabavljač, već je jednostavno naučio da određeno ponašanje donosi više pažnje, igre i pozitivnih emocija.

A dok jednog dana ne naučimo da govorimo psećim jezikom i pitamo ih šta su zaista mislili, možda ćemo morati da prihvatimo da će odgovor ostati – pseća tajna.