Četiri najčudnija naučna eksperimenata u istoriji

Evo najneobičnijih naučnih eksperimenata ikada sprovedenih:

Levitatacija žaba

Sve ima svoje sopstveno magnetsko polje, ma koliko malo bilo. To znači da bi, teorijski, bilo koji predmet mogao da bude odbijen dovoljno snažnim magnetom.

Ovo su naučnici dramatično demonstrirali 1997. godine, kada su upotrebili moćan magnet za lebdeću živu žabu.

Žaba nije povređena, a istraživanje ovog fenomena (nazvanog diamagnetska levitacija) ima mnoge potencijalne primene, od medicinskog snimanja do svemirske tehnologije.

Pretvaranje vode u metal

Drevni alhemičari bi bili zadivljeni ovim eksperimentom iz 2021. godine, koji je na kratko pretvorio vodu u sjajnu, metalnu supstancu.

Metali provode elektricitet jer sadrže slobodne elektrone koji nisu vezani za atom. Suprotno tome, čista voda nije provodna jer su elektroni čvrsto vezani za svoje atome.

Teorijski, voda postaje provodna pod ekstremno visokim pritiskom jer se molekuli sabijaju, što omogućava preklapanje njihovih spoljašnjih elektronskih orbita.

Naučnici su uspeli da stvore metalnu vodu bez visokog pritiska tako što su kapljice natrijuma i kalijuma (alkalni metali koji imaju tendenciju da „poklone“ elektrone drugim atomima) izložili vodenoj pari.

Voda se kondenzovala u mikroskopski tanak sloj oko kapljice, a kako su metali poklanjali elektrone vodi, ona se pretvorila u zlatnu, sjajnu kuglu sa svojstvima metala.

Usporavanje svetlosti

1999. godine naučnici su koristili tehniku nazvanu kvantna interferencija kako bi usporili brzinu svetlosti na samo 17 metara (56 stopa) u sekundi – što je približno 61 km/h.

Kada svetlost prolazi kroz providnu supstancu, poput vode ili staklenog prizme, ona usporava, ali se deo svetlosti pritom apsorbuje. To ograničava koliko možemo usporiti svetlost.

Da bi zaobišli ovaj problem, istraživači su ekstremno ohladili atome natrijuma na skoro apsolutnu nulu (-273,15°C) i potom primenili polarizovani laserski zrak, sprečavajući apsorpciju svetlosti pri prolasku.

Kada su poslali puls svetlosti kroz ovaj sistem, brzina svetlosti je usporena na 1/20.000.000 njene normalne brzine. Ovaj eksperiment unapredio je naše razumevanje ponašanja svetlosti na mikroskopskom nivou.

Bojenje krava

Baš kao i zebre, krave sa prugama su manje ugrožene od muva.

Naučnici su crnim kravama naslikali bele pruge. Cilj je bio da testiraju hipotezu da hrabre crno-bele zebrine pruge pomažu u odbijanju insekata koji ujedaju.

I zaista, pokazalo se da su krave sa belim prugama imale 50% manje uboda od muva u odnosu na crne krave i provodile su manje vremena braneći se od letećih insekata. Ovi rezultati nude potencijalni način zaštite stoke od uboda insekata bez upotrebe štetnih pesticida.