Branka Pujić: Pozorište će nadživeti sve

Naša proslavljena glumica i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Branka Pujić, koju televizijska publika pamti po upečatljivim ulogama u serijama kao što su "Stižu dolari", "Neki novi klinci", "Greh njene majke", za Naxi portal otkriva koliko su posete festivalu BITEF uticale na njeno oblikovanje kao glumice, kakva sećanja nosi na period studiranja i ko je danas menja na najbolji način.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 23. 9.2013. - 13:05:00


(Foto: Branka Pujić-Facebook)

Koliko je festival BITEF uticao na vašu karijeru?

- Od studentskih dana do danas redovni sam posetilac BITEF-a i to je definitivno festival koji ne bih nikad propustila. Tu sam gledala predstave koje su ponekad menjala moj način mišljenja i pomerile mi kriterijume i vidike. Nekad se dogodi i da zapadne predstava koja mi baš i ne bi odgovarala, ali uglavnom sam bila zadovoljna posle bitefovskih predstava. Uvek je bila poneka koja bi mi onako, bar malo pomerila ugao posmatranja i na neki način za sva vremena ostala urezana u meni. Na primer, sećam se fantastične mađarske predstave "Tri sestre" koju sam pogledala dok sam studirala, kao i komada „Tri života Lusi Kabrol“ u režiji teatra "Komplisite". Dovoljno je da sam pogledala samo te dve predstave pa da je uticaj bio veliki. Na BITEF-u uvek postoji poneka predstava koja predstavlja ono zbog čega vredi ići u pozorište.

Bitef predstavlja festival novih pozorišnih tendencija. Mislite li da i danas postoji nešto što može biti novo i što može pomeriti granice?

- Uvek može. To polje istraživanja je neiscrpno. Taman kad pomisliš "Bože šta bi to još neko mogao da izmisli" dogodi se da neko iz nekog drugog ugla sagleda stvari i da te natera da kažeš "Aha, vidi, može i tako". Potrebno je da budemo uvek otvorenog uma i srca da bi mogli da primimo razne novitete, kao i da ne budemo a priori protiv. Jednostavno, najbolje je da se prepustimo bez ikakvih predrasuda. Nešto ili deluje ili ne, ali sigurna sam da će pozorište uvek živeti bez obzira što su neki drugi mediji trenutno više uplivali u svest čoveka 21. veka. Mislim da je pozorište živi susret umetnika sa publikom koji će nadživeti sve.

Radite i kao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti gde predajete scenske igre. Koliko se nove generacije glumaca koje dolaze razlikuju po senzibilitetu od prethodnih?
 
- Nove generacije definitivno nose drugačiji senzibilitet.To je ono što je predivno, ali i sasvim normalno. Uvek sa nostalgijom gledam na trenutke mog studiranja i mislim da je moja klasa bila zaista fantastična, na čelu sa profesorom Vladimirom Jevtovićem, koji je bio sjajan profesor glume. Fakultet dramskih umetnosti je akademija koja ne samo da je vrlo dobra, nego je odlična. To sam shvatila kada sam malo putovala, prošla neke druge zemlje i videla kako to drugi rade. Sada sve više cenim naš fakultet i mislim da je zaista izvanredan. Generacije se uvek menjaju, ne mogu da kažem ni na bolje, ni na gore. Jednostavno su posebne, drugačije i prate neko svoje vreme u kojem žive. Mnogo su brže od nas, možda na trenutak bude tu i površnosti, ali takođe primećujem i da ima jednog studioznog posmatranja stvari što mi se jako dopada. Prosto su drugačije, ali su svakako brži od nas.

Koliko vam znači rad sa mladim ljudima?

Rad i susret sa novim generacijama me inspiriše, menja i mislim da me moji studenti menjaju na bolje i hvala im na tome.