Povodom najave premijere i bioskopskog prikazivanja upravo je objavljen i novi trejler za film.

Smeštena u 1882. godinu radnja opisuje momente kada je Jelena Ilka Marković pokušala da u Sabornoj crkvi u Beogradu ubije Milana Obrenovića i nakon što je osuđena na 20 godina zatvorske kazne, ubrzo je pronađena mrtva u svojoj zatvorskoj ćeliji. Zvanična verzija koja glasi da se obesila peškirom o krevet u suprotnosti je sa tragovima koji govore da samoubistvo nije bilo moguće.

Sedam godina kasnije, istog dana su pronađena dva tela. Na obali Save alasi pronalaze telo ubijene devojke, a u Topčiderskoj šumi telo praunuka kneza Miloša. Otkriva se da su oba ubistva povezana sa atentatom u Sabornoj crkvi i posle mnogo vremena, taj slučaj je ponovo otvoren.
Jedan propali advokat i šef beogradske policije istražuju njenu smrt, svaki iz svojih razloga, ali u slučaju gđe Marković istina ne donosi ništa dobro...

Pisac Dragoljub Stojković navodi da je do ideje pisanja romana, koji je sada pretočen i na veliko filmsko platno, spajajući ujedno istinite događaje sa elementima trilera, došlo pre mnogo godina:

„Do ideje za roman došlo je tako što sam davno, za "Politikin zabavnik", napisao tekst o Ilkinom atentatu, kada je Jelena Ilka Marković, kako bi osvetila muža koji je streljan na izričit zahtev kralja Milana, pokušala da ubije kralja u Sabornoj crkvi u Beogradu. Promašila je zamalo, od svih pokušaja atentata na kralja Milana ona je bila najbliže tome da uspe. Potom je osuđena na smrt, kralj lično je preinačio presudu na 20 godina robije, da bi gotovo odmah po dolasku u zatvor bila pronađena mrtva u ćeliji.“

Pišćeva istraživanja sezala su do pronalazaka velikog broja sudskih zapisnika, pisama, izjava svedoka i svega što se čuva u Arhivu Beograda. Posebno je bilo indikativno što samih novinskih tekstova o tome, skoro da nije ni bilo. „Ljudi su po ulici vikali da je ubijena u zatvoru, a niko nije zabeležio i objavio.“

Ceo poduhvat snimanja filma bio je ozbiljan izazov, snimalo se u filmskom gradu koji je za potrebe filma napravljen na Ubu i u Banjanima, selu pored Uba. Lokacije su bile i dvorci u Vojvodini, topčiderska kasarna, prostorije Arhiva Jugoslavije na Senjaku, ulice i tvrđava u Petrovaradinu itd.

„Naravno, sav taj osećaj uspeha - po mojoj knjizi su snimljeni film i serija, što nije mala stvar - zagorčan je smrću Milorada Milinkovića. Ali, budući da je pisao tekst za korice mog romana, praktično imamo i njegovu izjavu: "Sedef magla ima sve što je potrebno. Ima zločin, zapravo dva, ali i mnogo onih koji će se desiti tokom istrage, dakle, ima uzbuđenja napretek. Ima intrigu, jer jedan davni atentat baca daleke senke na preživele. Pa i na mrtve. Ima i politike, žudnje za moći, pohlepe, izdaje, kao i raznih drugih grehova, tako milih čitaocu (gledaocu), jer ih ne čini on. I na kraju, ima i ljubavi. Ali da ne otkrivam baš sve," preneo je Stojković.

Uloge u filmu tumače: Miloš Timotijević, Petar Strugar, Jana Ivanović, Zlatan Vidović, Mariana Aranđelović, Milena Predić, Luka Grbić, Miona Marković, Zoran Cvijanović, Vojislav Brajović, Jovo Maksić, Nebojša Dugalić, Jelena Ilić, Milica Janković, Nikola Vujović, Ljubiša Savanović, Dejan Tončić

Pored Milorada Milinkovića i Dragoljuba Stojkovića koji su ujedno i producenti filma Sedef magla, izvršni producenti su Miroslav Mogorović i Ognjen Spaić, dok je direktor fotografije Dalibor Tonković. Za scenografiju je bila zadužena Ivana Protić, kostime je kreirala Dragica Laušević, a šminku potpisuje Milica Stanković.

Film je na redovnom bioskopskom repertoaru od četvrtka, 2. oktobra.