Na Konferenciji su učestvovali Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu; Bojan Suđić, umetnički direktor festivala; Damir Handanović direktor Centra beogradskih festivala; kao i muzičari, učesnici ovogodišnjeg festivala - Stjepko Gut, džez trubač i Ljubiša Jovanović, flautista.

Sekretar za kulturu Ivan Karl istakao je da je ovo novi BEMUS u tom smislu da ima zadatak i ideju da se publika podmladi, a program približi mlađim generacijama koje muziku u velikoj meri konzumiraju sa mobilnih telefona, želja je da se njima na vreme otkrije klasična muzika, kako bi kasnije više posećivali koncerte. Otud i slogan Klasika danas više nego ikad, jer postojji namera da se publika koja treba da nastavi tradiciju BEMUS-a, jednog od najstarijih gradskih festivala, privuče na duže staze.

Na početku svog obraćanja umetnički direktor festivala Bojan Suđić je obavestio prisutne da se svečano otvaranje festivala 6. oktobra na kome nastupaju operske zvezde Anđela Georgiju i Čarls Kastronovo uz orkestar RTS, preseljava iz Sava centra u Kolarčevu zadužbinu. Razlog ovome je taj što, i pored glamura koji nudi Velika dvorana SC, Kolarac ipak daje posebne tehničke uslove za održavanje ovako specifičnog događaja i obezbeđuje publici intimniji kontakt sa izvođačima, a osluškivale su se i sugestije, molbe ljubitelja muzike i vokalne umetnosti.

U nastavku svog izlaganja Suđić je rekao da smo ušli zapravo u drugih pedeset godina života BEMUS -a, i da mi zapravo nemamo festival značajniji i utemeljeniji u muzičkoj kulturi od ovog. On je lično pratio radove prethodnih selektora, razvoj festivala, mišljenja i spolja i iznutra, sve koncerte koji su bili uklopljeni manje ili više u celinu, sva osporavanja, krize - ozbiljno ih uzimajući u obzir. Istakao je da mu je važno bilo da 51. Bemus u sebe utka iskustva prethodnih festivala, da se izbegne tendencija koja kod nas postoji, a to je da se istorija meri od nas, već da se raniji rad i iskustva prethodnika takođe uvažavaju posebno kada je reč o festivalu sa ovako dugačkom tradicijom. Sav taj glamur velikih umetnika koji su na Bemusu nastupali, treba uzimati u obzir, kao i prepoznavanje od javnosti i struktura koje su Bemus podržavale, a zadržava se vizija jednog živog festivala, koji nije muzički eksponat, već na mnoge načine odgovara potrebama ovog vremena, kreira nove komunikacije i nove publike, što nam je svima zadatak. On smatra i da svaki od umetnika zaslužuje posebnu konferenciju za novinare, jer su to sve značajne biografije.

O celokupnom muzičkom programu informacije se mogu pronaći na oficijalnom sajtu festivala.