Žiri u sastavu Ljiljana Šop, Srđan Srdić i Marijan Čakarević odluku je doneo jednoglasno, sa obrazloženjem da je „Anđeo atentata“ jedan od vrhunaca u obimnom romanesknom opusu Svetislava Basare, jer u njemu „iščitavamo sve one kvalitete koji su ovog autora učinili klasikom savremene srpske literature“ i jer se u romanu ogledaju "izvanredna veština strukturisanja, formalna inventivnost, ali i sklonost ka razložnoj i temeljnoj provokaciji".

- Svojom prepoznatljivom, superiornom duhovitošću, Basara se i u ovom romanu suprotstavlja svakoj zloupotrebi istorije u dnevnopolitičke svrhe i dekonstruiše sa uzvišenom lakoćom kako nacionalne, tako i internacionalne mitove i velike priče - , zaključuje se u saopštenju žirija.

U ovoj savremenoj parodiji "tabloida", kako stoji u podnaslovu romana, austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, s one strane groba, diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Berhtoldu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. Sa nepresušnim humorom i ironijom, Basara kroz nemoguć dijalog dvojice protagonista ovog romana obesmišljava stereotipna istorijska tumačenja i nudi svoju, umetnički uverljivu istinu o presudnim događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata. Ismevajući balkansku aljkavost i ratobornost koliko i germansku dekadenciju i oholost, on izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu XX veka.