Antifašistički školski priručnik: Otvorena velika izložba u Institutu Servantes

„Antifašistički školski priručnik“ danas se s razlogom smatra jednim od najznačajnijih dela španske umetnosti. Njegova vrednost neprocenjiva je kako zbog umetničkog doprinosa dvojice autora, grafičara Maurisija Amstera i fotografa Valtera Rojtera, tako i zbog toga što predstavlja izvanredan primer nastojanja Druge republike da opismeni što veći broj republikanskih vojnika koji su učestvovali u Španskom građanskom ratu (1936-1939).

Priručnik Antifašističkog školstva je započeo svoj nastanak kroz nacrt prvog izdanja, koje je objavljeno u tiražu od 25.000 primeraka. Autor ovog nacrta bio je Maurisio Amster (1907–1980), a za ilustracije su korišćene fotografije koje su pripadale Joseu Valu del Omaru i Joseu Kalandinu.

Drugo izdanje Antifašističkog školskog priručnika, čiji je tiraž iznosio 100.000 primeraka, donelo je značajne promene. Maurisio Amster, koji je već bio autor prvog izdanja, dodao je vežbanku i aritmetički priručnik. Takođe je sarađivao sa svojim prijateljem Valterom Rojterom (1906–2005) kako bi stvorili nove, obogaćene fotomontaže i promenili tip slova u priručniku.

Maurisio Amster bio je jedan od vodećih grafičkih dizajnera u Španiji tokom tridesetih godina XX veka. S druge strane, Valter Rojter je bio ključni fotograf Španskog građanskog rata, mada je njegovo delo prestalo da bude prisutno nakon 1939. godine.

Nakon pobede frankista, obojica autora priručnika su otišli u egzil zajedno sa stotinama hiljada španskih republikanaca. Valter Rojter je započeo svoju karijeru u Meksiku, gde je fotografijama dokumentovao istoriju te zemlje. Maurisio Amster je nastavio da radi kao grafički dizajner u Čileu, fokusirajući se na likovno uređenje knjiga i izdavaštvo.

Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratili i direktor Instituta Servantes u Beogradu Đuzep Marija de Sagara Anhel, ambasador Španije u Beogradu Raul Bartolome Molina, kao i zamenik direktorke Odeljenja za kulturu u sedištu Instituta Servantes u Madridu Ernesto Peres Sunjiga.

Oni su saglasni u tome da je Beograd zasluženo prvi grad koji je ugostio ovu izložbu nakon Madrida, imajući u vidu učešće jugoslovenskih dobrovoljaca u Španskom građanskom ratu i povezanost ove dve zemlje.

Izložba će biti otvorena do 24. oktobra, a publiku očekuje i bogat prateći sadržaj koji uključuje stručna vođenja, filmske cikluse i razgovore.