Prijateljstva su ključna za naše emocionalno i socijalno blagostanje. Ove navike nisu optužba, već prilika za samoproučavanje i lični rast. Ako vam je teško da uspostavite bliske odnose, možda ćete se prepoznati u nekim od ovih ružnih navika.

Ako nemate bliske prijatelje, verovatno pokazujete ove loše obrasce ponašanja:

1. Donosite zaključke bez provere

Ovo je možda najopasnija zamka u koju ljudi upadaju, a koja im često komplikuje život. Donošenje zaključaka podrazumeva formiranje mišljenja ili donošenje odluke na osnovu ograničenih informacija.

Pretpostavljamo da znamo dovoljno da bismo nastavili dalje. Na primer, izlazimo kolima s parkinga uverenja da nema kamiona koji nailazi — i onda se dogodi sudar. Pogrešne pretpostavke uzrokovale su brojne izgubljene poslove, prekinuta prijateljstva, velike svađe, pa čak i nesreće.

Setite se situacije kada ste izgubili nešto jer ste doneli zaključak bez provere činjenica. Lako je upasti u ovu zamku jer deluje kao prečica i nekada se, igrom slučaja, ispostavi da ste bili u pravu.

Ali, svaka pretpostavka nosi rizik — i to nepotreban. Zato, nikada ne pretpostavljajte. Prikupite sve informacije i dvaput proverite. Ova mala promena u načinu razmišljanja značajno će vam smanjiti probleme — i pomoći da steknete prijatelje.

2. Izbegavate sukobe

Jedan od najčešćih izazova s kojima mi se klijenti obraćaju jeste strah od otvorene komunikacije. Ne želimo to da priznamo, ali većina nas beži od sukoba.

Zbog toga ne kažemo ono što bi trebalo da kažemo kako bi odnosi i sistemi funkcionisali bolje. Na primer, Maša je ljuta na Marka jer stalno ostavlja mokar peškir na krevetu, ali umesto da mu to kaže, ona u sebi gaji ljutnju i nezadovoljstvo.

Maša očekuje da Marko radi onako kako njoj odgovara, ali on to stalno ne ispunjava. Problem je što se njih dvoje nikada nisu dogovorili o tome. Da su se jasno dogovorili da peškir ide na vešalicu, Maša bi mogla da mu skrene pažnju na to kada pogreši — i Marko bi verovatno želeo da izbegne kršenje dogovora.

Mnogi nesporazumi, kako na poslu, tako i kod kuće, nastaju upravo zato što funkcionišemo na osnovu očekivanja, a ne dogovora. Dogovori, baš kao ugovori, stavljaju obe strane na istu stranu. Skidaju lični element sa stvari. Samo očekivati da neko uradi ono što vi želite — nije dovoljno.

Ovakav način izbegavanja sukoba vodi pravo u razočaranje. Zapitajte se — gde u svom životu možete uvesti jasne dogovore s ljudima kako biste imali više sklada?

Jedno istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da oslanjanje na očekivanja, umesto na jasne dogovore, vodi do nesporazuma, narušava "psihološki ugovor" i donosi posledice poput smanjenog zadovoljstva poslom, manje angažovanosti i češćih sukoba.

3. Krivite druge za svoje probleme

Možda vam deluje oslobađajuće kada za svoje probleme okrivite druge. Prebacite krivicu, osetite se bolje... ali to traje samo pet minuta. Krivica vas iznutra izjeda.

Možda toga niste ni svesni, ali konstantnim okrivljavanjem drugih zapravo sebe stavljate u ulogu žrtve.

„Jadna ja! Pogledajte šta mi rade! Pogledajte koliko sam oštećena!“ — poručujete svetu. A pri tom zaboravljate ko je zaista odgovoran. Kada krivite druge, odričete se sopstvene moći.

Time sebi samo otežavate, jer sve više verujete da nemate uticaj na svoj život. Prepuštate se ljudima i okolnostima. Krivica vas slabi.

Umesto toga, preuzmite odgovornost za sve — čak i za ono za šta su drugi očigledno krivi. U tome leži vaša prava snaga.

Kada preuzmete punu odgovornost, ponovo ste vi za volanom svog života.

4. Zavisite od spoljne potvrde

Od malena učimo da se dobre stvari dešavaju kada su drugi zadovoljni nama. Kada smo bili poslušni, roditelji i učitelji su nas nagrađivali osmesima i zagrljajima. Tako smo naučili da stalno tražimo potvrdu sa strane.

Kako odrastamo, počinjemo da shvatamo koliko ovakav način funkcionisanja može da nas ograniči. Ako nam je potrebno odobravanje drugih da bismo se osećali dobro, onda postajemo užasno uplašeni da ne naiđemo na osudu.

Tada već imamo duboko usađenu vezu između sopstvene vrednosti i tuđeg mišljenja o nama. Naizgled logično, ali nije. Potreba za potvrdom je iluzija koja nas čini nesrećnima i sputanima.

Umesto toga, treba da negujemo osećaj da smo „OK“ baš takvi kakvi jesmo, bez obzira na svoje izbore i tuđa mišljenja. Tu leži prava sloboda. Tek tada možemo da koračamo kroz život kreativno, bez straha od osude.

Dovoljni smo sami sebi — i to je sasvim dovoljno.

Jedno istraživanje iz 2022. godine pokazalo je da preterana potreba za spoljnom potvrdom vodi ka niskom samopouzdanju, preteranoj potrebi da udovoljavamo drugima, anksioznosti, usporenom ličnom razvoju i zavisnosti od tuđeg mišljenja. Poput svake zavisnosti, potreba za pohvalama može postati začarani krug — stalno jurimo za spoljnim priznanjima, a kada ih ne dobijemo, osećamo se razočarano i anksiozno.