Premijera predstave, u režiji Vladimira Lazića, bila je 17. aprila 2004. godine i od tada se uvek igra pred prepunom salom kako na matičnoj, tako i drugim scenama širom zemlje i van nje.

Iako na početku svog scenskog života ovaj komad nije bio ohrabren od strane pozorišne kritike, on je rastao i transformisao se u vrlo specifičnu energiju ansambla koji sa sve većim žarom izvodi najlepše ruske pesme Jevgenija Doge oslikavajući jednu od najpoznatijih ljubavnih priča, ali jednako baveći se pitanjem granice slobode, ponosa i društvenih normi.

Tokom gotovo dve decenije izvođenja, menjali su se i učesnici u predstavi, a najveću promenu predstava je doživela početkom 2020. godine. Naime, Ivan Bosiljčić i Milena Vasić su nakon šesnaest godina predali uloge mlađim kolegama sa željom da nastave uspeh ove predstave u godinama koje slede. Nikola Šurbanović preuzeo je ulogu čuvenog kradljivca konja Lojka Zobara, a nakon velike audicije, uloga Rade dodeljena je Mioni Marković i Oliveri Dragičević (u ravnopravnoj alternaciji).

Šta je, zapravo, tajna dugovečnosti ovog mjuzikla?

“Nema više slobode, Rado. Ni za tebe ni za mene - kaže Lojlo Zobar.  Ima li je ako ima ljubavi? Traganje za slobodom je traganje za sopstvom, shvatanje da je ljubav jedina, celovita i smislena. Svi glumci su verovali u ovu predstavu, iako su u početku postojale različite kritike i stavovi. Ipak, ta razmena emocija između nas i publike je ovu predstavu oblikovala, nadogradila i sačuvala. Zbog toga oni vole “Cigane” jer sa Radom i Zobarom uzleću do te slobode i na kraju plaču. To je neka radosna tuga!”

Milena Vasić

“Autentična potraga za slobodom je najveći adut predstave “Cigani lete u nebo”, a publika nam se iznova vraća jer i svako u gledalištu za istim čezne.  To je ta tema slobode koju je Maksim Gorki otvorio u svojoj pripovetci, a koju mi otkrivamo već dve decenije na sceni Pozorišta na Terazijama. Ona je u rečima, muzici, u odnosima i svakom pokretu koji izvodimo uvek iznova.
Ova tema je u našem vremenu aktuelnija nego ikad. Koliko smo daleko od slobode? Ima li je uopšte? Naši junaci doživljavaju tragičan kraj u odbrani te slobode onako kako je lično shvataju. Smatram da je njihov izbor mogao biti i drugačiji - umesto razarajuće strasti, u sebi su mogli probati da probude ljubav koja sve trpi, koja je blagotvorna. Da izaberu život .
Eto ta mogućnost, to je zapravo prostor naše slobode. A stradalna sudbina Zobara i Rade duboko potresa, jer svakoga od nas stavlja pred mogućnost boljeg izbora.”

Ivan Bosiljčić

“Skoro da ne postoje predstave koje ljudi gledaju po deset, dvadeset ili trideset puta. Koja je tajna predstave “Cigani lete u nebo”? To nije samo tekst velikog pisca Maksima Gorkog. Nije ni samo čarobna muzika koju svi pevamo kada nam je teško ili lepo. Na kraju, to je najdublja ljudska priča o tome za šta je vrednije živeti i umreti: za ljubav ili za slobodu. Rada i Lojko Zobar neće da žive bez slobode, a ne mogu da žive bez ljubavi.”

Miona Marković

“Ovo je priča o čoveku i njegovim željama, strahovima, hrabrosti, ljubavi. Mnogi se sa tim mogu identifikovati. Ona je poučna, a ovaj mjuzikl je oživljava na jedan jedinstven i magičan način, stoga verujem da je to najveći razlog dugog života ove predstave.”

Nikola Šurbanović

“Predstava koja ima tako dug život kao sto su “Cigani” - to može samo predstava satkana od ljubavi, energije ljudi koji je čine, njihove predanosti. A sve to je ovaj ansambl, i više od toga! Najveći adut ove predstave je duša od koje su satkani i likovi koji obitavaju u njoj. To je nama koji igramo zanosno, strastveno, emotivno, iskreno. Samim tim i publici koja je deo te magije koja traje devetnaest godina! Meni je čast da budem deo nje i da dam sve od sebe da čuvam ono sto sam dobila u nasleđe! Neka traje još toliko na radost budućim generacijama!”

Olivera Dragičević

U saradnji sa izdavačkom kućom Sumatra, a povodom jubilarnog izvođenja ovog mjuzikla, u četvrtak 27. aprila uz kupljene ulaznice na blagajni pozorišta za predstave sa majskog repertoara, publika će na poklon dobiti knjigu „Cigani lete u nebo“. Kako se navodi u zvaničnom saopštenju pozorišta, broj knjiga je ograničen. 

Autorski tim predstave čine Ivana Dimić (adaptacija), Aleksandar Sedlar (dirigent), Krunoslav Simić (koreograf), Geroslav Zarić (scenograf) i Snežana Šimić (kostimograf).

U predstavi učestvuju i Dušica Novaković/Kristina Savić, Dragan Vujić/ Milan Tubić, Nikola Bulatović, Milan Antonić, Duško Radović, Predrag Miletić, Milan Bosiljčić, Miroljub Turajlija, Branko Đurić, Tatjana Dimitrijević, Jelena Arsić, Snežana Jeremić Nešković, Ana Korać/Marija Krulj, Barbara Milovanov, Milan Milosavljević, Marko Nikolić ml, Vladan Savić, Aleksandar Dunić, Ana Simić, Bojan Gavrilović, Tatjana Popović, Ana Zdravković, Valentina Pavličić, Milica Burazer/Mitra Mladenović.

U predstavi učestvuje balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama.

Više informacija dostupno je na oficijelnom sajtu pozorišta.