Njihovi koncerti predstavljaju jedinstven doživljaj kada je reč o izvođenju klasične muzike. Idejom, talentom i verom u sebe ostvarili su uspeh svetskih razmera, a pojavom zaintrigirali ne samo publiku, već i velika imena svetske muzičke scene poput Eltona Džona. Luka Šulić i Stjepan Hauser jesu duo pred kojim tek slede uspesi. Obilje energije, aranžmani legendarnih pop i rok hitova u njihovoj interpretaciji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Od kada su postavili video snimak na kanal "YouTube" dosta toga se promenilo. Njihov život je dobio drugačije razmere, a prelazak s jednog kontinenta na drugi i prepune koncertne dvorane postale su svakodnevnica. Danas, "2 Cellos" provodiše treći studijski album "Celloverse", a Beograd je jedna od stanica na njihovoj svetskoj turneji. 19. juna u Sava Centru Luka i Stejpan će ponovo s beogradskom publikom podeliti svoj talenat i predstaviti novi album.  

 - Bili smo ovde pre tri i po godine i imamo fenomenalna sećanja na Beograd. Prošlog leta smo nastupili u okviru Festivala Exit u Novom Sadu, gde su reakcije takođe bile sjajne, tako se radujemo ponovnom dolasku u Beograd. Dosta smo napredovali i uradili smo čak dva albuma od našeg poslednjeg boravka u Beogradu. Održali smo preko šesto koncerata širom sveta, tako da verujemo da će i u Beogradu biti sjajno. Naš koncert je specifičan, jer počnemo lagano s pesmom "Benedictus" kao anđeli, a završimo sa "Higway to hell", odnosno u paklu - objašnjava Luka.

Album "Celloverse" objavljen je krajem januara ove godine, a pored istoimene numere koju su komponovali Šulić i Hauser, na albumu se nalaze obrade hitova kao što su "Shape Of My Heart" od Stinga, "Thunderstruck" od AC/DC-a, "Wake Me Up" Aviciia, "Live And Let Die" Pola MekKartnija i druge.

 - Ovo je naš treći album - treća sreća. Prvi album smo napravili na brzinu, na drugom smo imali gosta producenta, što znači da nije bilo sve u našim rukama. Sad je napokon sve u našim rukama i jako smo zadovoljni ovim albumom. Mi smo dosta izvođački napredovali, odabir pesmama je odličan, ističe Stjepan.  



(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Danas ste afirmisane svetske zvezde, što stvara određen prag očekivanja kod publike. Kada stvarate, da li imate uvid i na to šta publika voli, ili je to jednostavno trenutak inspiracije i onoga što vi u sebi osećate?

 - Nismo radili od početka po nekom planu. Prvo smo predstavili "Thunderstruck" koji je naš najbolje plasirani video i ima već preko 40 miliona pregleda. Taj "feedback" koji smo primili od naših fanova pokazao nam je da kombinacija roka i klasike, to razbijanje granica, dobro komunicira sa publikom. Tim prvim singlom uspostavljen je koncept za ceo album, kojeg smo se manje-više držali. Postaviš nešto na "YouTube", čekaš reakcije i vidiš šta ljudi vole.

Kada govorimo o vašem radu, odnosno onom delu koji se odnosi na reinterpretaciju popularnih pesama, vi samo pomoću dva čela zamenjujete ceo bend ili orkestar. Kakav je vaš kriterijum odabira pesama?

 - To moraju biti pesme koje se nama sviđaju, koje nam nešto znače. Moraju imati određenu lepotu i da pašu zvuku čela. Sad smo najviše fokusirani na revolucionarne aranžmane, odnosno kombinovanje klasike s drugim žanrovima.



(Foto: Naxi media / Autor: Željka Dimić)

Trenutno promovišete novi album, a da li biste, pored ovoga voleli da se u budućnosti bavite i primenjenom muzikom - da pišete za pozorište ili film?

 - Da, upravo smo napisali jednu stvar za završnu špicu holivudskog filma "The Septembers of Shiraz", u kome su glavni glumci Selma Hajek i Edrin Brodik, tako da je to bio naš prvi iskorak ka tom polju.
 
Vaši spotovi su vrlo scenični i neretko se pojavljujete u kostimima. Ukoliko se uzme u obzir da je koncert po interakciji s publikom najsličniji pozorištu, da li biste voleli da budete deo predstave ili pišete muziku za nju?

 - Mislim da je za pozorište potrebno da znaš i da pevaš, a mi ne znamo (smeh). Nije isključeno, ipak sada smo više fokusirani na promociju albuma i video snimaka  za YouTube. U budućnosti sigurno ćemo raditi na polju filmske muzike. To je nešto što nam je jako interesantno i privlačno.

Nemoguće je ne primetiti da ste vas dvojica potpuno različitih senzibiliteta. Pretpostavljam da vaši solo nastupi izgledaju potpuno drugačije, a opet, kada ste zajedno na sceni nastane haos. Da li ste vi primer da dve supotnosti daju jednu zaokruženu celu, potpunost?

 - Apsolutno. Baš ono što jednom fali, drugi dopuni. Kada se spojimo, jednostavno ništa ne fali i sve je na svom mestu.  

A da li je prisutna neka vrsta konstruktivnog rivaliteta?

 - Postoji i ta neka tenzija. Ali, to pomaže da bude još bolje. Ta neka tenzija je uzbudljiva za gledanje, pa je osećaj i kod nas i kod publike jači.



(Foto: Naxi media / Autor: Željka Dimić)

Česta je praksa da umetnici, pogotovo muzičari, nakon održanog koncerta ne vole da ostaju sami. Kako se vi ponašate u trenucima nakon koncerta?

 - Obično nakon koncerta potpisujemo autograme i to je praksa koja nam odgovara. Najgori je osećaj kada nema tog druženja, pa se posle hale u kojoj se nalazi hiljade ljudi, petnaest minuta nakon toga nađeš sam u hotelskoj sobi. Taj kontrast je najgori za psihu. Život na putu zna biti usamljen, ali zato nastojimo da se družimo sa našom publikom i fanovima, jer se na taj način adrenalin smiri i bude ti lakše.

Da li je samokritičnost u vašem poslu kamen spoticanja ili put ka dostizanju savršenstva?

 - Mi smo generalno jako samokritični. Mislim da je najbolje uspostaviti balans - doza arogantnosti i vere u sebe i doza samokritičnosti.  Ta tanka linija mora postojati kod svakog umetnika. I ne samo umetnika, već kod svakoga. Mora postojati doza samokritičnosti i želja za napredovanjem. Moraš znati koji su tvoji kvaliteti i truditi se da u skladu sa tim uspostaviš  balans.