Ako ste primetili da grickanje slatkiša samo pojačava vašu žudnju za njima, niste jedini. Konzumiranje velikih količina jednostavnih ugljenih hidrata – bez podrške proteina ili masti – može trenutno utoliti glad i dati telu kratkotrajan nalet energije. Ali, vrlo brzo vas ostavlja još gladnijim i željnijim šećera.

Kako zauvek zaustaviti žudnju za šećerom? Evo saveta stručnjaka.

Zašto žudimo za šećerom?

Postoji mnogo razloga zašto nas privlači slatko.

Ta žudnja može biti urođena. „Slatko je prvi ukus koji ljudi preferiraju od rođenja“, kaže dr Kristina Gerbštat. Ugljeni hidrati podstiču oslobađanje serotonina – hemikalije u mozgu koja podiže raspoloženje. Šećer je oblik ugljenih hidrata, ali oni dolaze i u drugim oblicima – poput celih žitarica, voća i povrća – koje sadrže vlakna i hranljive materije potrebne telu.

Ukus šećera takođe oslobađa endorfine koji nas umiruju i opuštaju, dajući prirodan osećaj zadovoljstva, kaže dijetetičarka Suzan Murs iz Minesote.

Slatkiši jednostavno prijaju ukusu. A ta navika se dodatno pojačava ako sebe nagrađujete slatkišima, što može povećati žudnju. S obzirom na sve to, zašto ne bismo žudeli za šećerom?

Problem nastaje ne kada s vremena na vreme pojedemo nešto slatko, već kada preterujemo. A to je lako kada se šećer dodaje mnogim prerađenim namirnicama – uključujući hleb, jogurt, sokove i soseve. Amerikanci u proseku unesu 17 kašičica dodatog šećera dnevno, dok Američko udruženje za srce preporučuje najviše 6 kašičica dnevno za žene i 9 za muškarce.

Kako zaustaviti žudnju za šećerom: 8 saveta za trenutno delovanje

1. Popustite malo.

Pojedite malo onoga što želite – na primer mali keks ili mini čokoladicu, savetuje dijetetičarka Keri Nevil. Uživanje u malim količinama može vam pomoći da se ne osećate uskraćeno. Ciljajte na grickalicu od oko 150 kalorija. Ako ne možete da nađete malu porciju – podelite je s prijateljima.

2. Kombinujte hranu.

Ako ne možete da pojedete samo jedan zalogaj slatkiša, pokušajte da ga uparite sa zdravom hranom. „Obožavam čokoladu, pa ponekad umočim bananu u čokoladni preliv“, kaže Nevil. „Ili pomešam bademe s malo čokoladnih mrvica.“ Tako umirujete žudnju i unosite korisne nutrijente.

3. Nagli prekid – „cold turkey“.

Neki ljudi se uspešno rešavaju šećera tako što ga potpuno izbacuju. Prva 2–3 dana mogu biti teška, ali vremenom se nepca prilagođavaju manjoj količini slatkog.

4. Žvaćite žvaku.

Ako želite potpuno da izbegnete šećer, pokušajte sa žvakom. Istraživanja pokazuju da žvakanje može smanjiti žudnju.

5. Pojedite voće.

Voće zadovoljava potrebu za slatkim i pritom sadrži vlakna i vitamine. Držite uz sebe i orašaste plodove, semenke i sušeno voće – tako da ne posegnete za čokoladicom.

6. Ustanite i krenite.

Kad vas uhvati želja za slatkišima – promenite ambijent. Prošetajte oko bloka ili radite nešto drugo kako biste skrenuli misli s hrane.

7. Kvalitet pre kvantiteta.

Ako već „morate“ nešto slatko – izaberite nešto zaista kvalitetno, poput male praline od crne čokolade, i uživajte polako, zalogaj po zalogaj.

8. Jedite redovno

Velike pauze između obroka mogu izazvati jaku želju za brzim, nezdravim zalogajima. Jedite na svakih 3 do 5 sati i birajte obroke bogate proteinima i vlaknima – poput integralnih žitarica i povrća.

5 dugoročnih strategija protiv žudnje za šećerom

1. Preskočite veštačke zaslađivače.

Oni ne smanjuju želju za slatkim i nemaju dokazan efekat na gojaznost.

2. Nagradite sebe.

Postavite ciljeve i slavite male pobede. To može biti mala čast ili podsećanje na razlog zbog kog to radite.

3. Usporite.

Sedam dana obratite pažnju na to šta jedete i kada žudite za šećerom. Planiranje obroka može sprečiti impulsivno jedenje.

4. Potražite podršku.

Mnogi posežu za slatkišima zbog stresa, tuge ili ljutnje. Ako je emocionalni okidač u pitanju – potražite način da se nosite sa emocijama bez hrane.

5. Kombinujte strategije.

Ono što funkcioniše jedne nedelje, možda neće sledeće. Važno je imati više „trikova u rukavu“ i otkriti šta vama najviše pomaže.

I najvažnije – budite blagi prema sebi. Promena navika zahteva vreme. „Teško je promeniti bilo koji sistem – bilo da je to svetska ekonomija ili vaše navike u ishrani“, kaže Čembers.